Različite vrste inteligencije

Jedinstveni test koji meri koeficijent inteligencije (intelligence quotient – IQ) može postati stvar prošlosti. Nalazi novog istraživanja u kom je učestvovalo više od 100.000 ljudi sugerišu da postoje najmanje tri različite komponente inteligencije. Nije, dakle, moguće dati jednu zajedničku ocenu za sve njih.
„Postoji više tipova inteligencije i sada je pravo vreme da se sa jednog testa pređe na više njih koji će zasebno meriti svaku vrstu inteligencije“, kaže istraživač Adam Hempšir, psiholog sa Nacionalnog instituta za prirodne nauke Ontario u Kanadi.
Detalji istraživanja
Svi učesnici su uradili seriju od 12 testova koji mere memoriju, rezonovanje, pažnju, planiranje i drugo, a pored toga pružili su i informacije o svojim životnim navikama. Za ceo test bilo je potrebno oko 30 minuta.
Prema nalazima, postoje najmanje tri komponente koje utiču na ukupne rezultate testa. To su kratkoročna memorija, rasuđivanje i verbalno podsećanje.
Faktori načina života takođe se računaju. Na primer, osobe koje provode dosta vremena igrajući kompjuterske igrice imale su bolje rezultate na testovima rezonovanja i kratkoročnog pamćenja.
Pušači su imali slabije rezulate na testovima kratkoročne memorije i rečnika, dok su osobe koje pate od anksioznosti takođe loše prolazile na testu kratkoročnog pamćenja.
Štaviše, istraživanje sugeriše da svaka vrsta inteligencije ima svoju osnovu u različitom skupu moždanih područja. Istraživači su koristili sofisticiranu metodu moždanog skeniranja koja se naziva funkcionalna magnetna rezonanca kako bi odredili mesta ovih oblasti. „To znači da je možda moguće meriti sveobuhvatni skup inteligencija, od kojih svaka odražava kapacitet određenog dela mozga“, kaže Hempšir.
Zbogom dosadašnjem načinu testiranja?
Da li to znači da test inteligencije koji se već dugo koristi treba da bude obustavljen i diskreditovan? Odgovor je ne. Mnogo veoma važnih istraživanja sprovodi se pomoću klasičnog testa inteligencije, ali on predstavlja samo uprošćavanje spektra ljudskih kognitivnih sposobnosti“, kaže Hempšir.
On dodaje i da rezultati “novog“ testa inteligencije mogu biti pomalo zbunjujući, jer na osnovu istraživanja postoji verovatnoća da razlike u rezultatu testa variraju u zavisnosti od određenog tipa inteligencije koji se oslanja na pojedini test ili skup testova.
„Smatram da su oba načina testiranja u stanju da preciznije izmere više tipova inteligencije“, kaže Hempšir i napominje da mu je u planu da otkrije da li postoje još neke vrste inteligencije koje nisu zabeležene u ovom istraživanju.
„Ovo istraživanje je zaista ubedljivo, jer ga čini izuzetno pažljiva analiza podataka prikupljenih od izuzetno velikog broja ljudi. To stvara ideju koja se protivi tome da je inteligencija lokalizovana u jednom delu mozga“, kaže Džon Gabrieli, profesor kognitivne nauke na MIT fakultetu u Bostonu, i dodaje da postoji više vrsta inteligencija koje mogu povezati različite operacije sa različitim delovima mozga.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.