Složeni poslovi usporavaju starenje mozga

Ljudi koji se bave složenim poslovima, poslovima koji zahtevaju rad sa podacima, kao arhitekti ili inženjeri, ili pak poslovima uz komuniciranje sa drugim ljudima, kao što su socijalni radnici ili pravnici – mogu imati bolju memoriju i sposobnosti razmišljanja u kasnijem životu nego njihovi vršnjaci koji se bave manje složenim poslovima.

Foto: Unsplash/Pixabay.com

Foto: Unsplash/Pixabay.com

Istraživači su se bavili vezom između složenosti glavnog životnog zanimanja i kognitivnih performansi u kasnijem životu kod 534 muškarca i 532 žene rođenih 1936. godine. Oni su učestvovali u dugoročnoj studiji o proučavanju starenja: na osnovu zanimanja, učesnicima su dodeljene ocene koje sumiraju profesionalnu kompleksnost njihovih poslova sa podacima, ljudima i stvarima.

Generalni linearni model analize pokazao je da je složenost poslova sa ljudima i podacima povezana sa boljim kognitivnim performansama u starosnoj dobi od 70 godina, pri čemu su u obzir uzeti: koeficijent inteligencije učesnika u 11 godina, broj godina obrazovanja i socijalni gubici.

Primeri visokoocenjenih zanimanja u pogledu složenosti posla sa ljudima jesu: advokat, socijalni radnik i hirurg. Zanimanja koja imaju nižu ocenu složenosti posla sa ljudima uključuju fabričke radnike, knjigovesce i slikare.

Zanimanja koja su postigli visoke ocene složenosti posla sa podacima jesu: arhitekt, građevinski inženjer, grafički dizajner i muzičar, a u manje složene spadaju građevinski radnik, telefonski operater i konobar.

Interesantan obrt

„Naši nalazi o tome da kompleksnija radna okruženja pomažu u zaštiti memorije i razmišljanja kako ljudi stare ne moraju nužno biti čudni, ali ova studija donosi i zanimljiv obrt“, kaže dr Alan Gou, sa Heriot-Vat univerziteta i Centra za kognitivno starenje i kognitivnu epidemiologiju u Edinburgu u Škotskoj.

„Imali smo podatke kognitivnih sposobnosti naših učesnika u detinjstvu i pri tom smo znali da se ljudi koji u početku imaju veće kognitivne sposobnosti češće bave složenijim poslovima. Kada smo to uzeli u obzir, povezanost između složenijih poslova i boljih kognitivnih ishoda ipak se smanjila, ali ostaje mala dodatna prednost u kognitivnim sposobnostima osoba koje su se bavile složenijim poslovima“, navodi on.

„Ovo je jedna od prvih studija koja naglašava važnost zanimanja kao kognitivne rezerve i to je čini veoma zanimljivom. Studija naglašava da ljudi koji se bave složenim intelektualnim poslovima imaju manje šanse da obole od Alchajmerove bolesti i drugih tipova demencije“, kaže dr Glen Fini, docent neurologije, jedan od direktora Programa za memoriju i kognitivne poremećaje Univerziteta Florida i portparol Američke akademije za neurologiju.

Napomene

I neka druga skorašnja istraživanja pokazala su da što se mozak „više trenira i napreže“ – sporije stari i ostaje „u formi“ ili uspešno blokira starenje i koristi maksimalne sposobnosti za svoje godine.

Zato je važno, bez obzira na vrstu posla, baviti se i „gimnastikom mozga“ – rešavanjem ukrštenih reči i sličnih problema, rešavanjem složenih zadataka ili bavljenjem intelektualnim društvenim igrama (šah, karte, domine, mice, pa i ne-ljuti-se-čoveče…). Naravno, pomaže i gledanje TV emisija u kojima se može biti aktivan: razni kvizovi, slagalice…

Ostavite komentar

Ostavite komentar