Znali ste da vam penzija može produžiti život?

Iako starenje može da podrazumeva više fizičkih i zdravstvenih problema, penzionisanje mnogim ljudima može da pomogne da vode zdraviji život i samim tim produže životni vek.

Istraživači iz Australije otkrili su da većina ljudi kada ode u penziju imaju tendenciju da poveća svoje fizičke aktivnosti, manje sedi i više spava. Pored toga, osobe u penziji imaju uslova da se zdravije i redovnije hrane.

Foto: Rudyanderson/Pixabay.com

Foto: Rudyanderson/Pixabay.com

„Naša studija daje pozitivnu sliku o penzionisanju ili odlasku u penziju“, rekla je glavni istraživač na Univerzitetu u Sidneju pri školi za javno zdravlje dr Melodi Ding. „Penzioneri koje smo anketirali poboljšavali su svoje zdravlje. Faktori koji su možda doprineli tome: vreme da budu fizički aktivniji, smanjenje sedećih poslova i smanjenje stresnih situacija.“

Bez obzira na to da li bi ovi rezultati bili isti i u nekoj drugoj zemlji, penzija i zdravstvene prednosti penzije mogu biti veoma specifični za svaku zemlju i svakog pojedinca.

„Očekivano trajanje života u Australiji je oko 82 godine, a to je nekoliko godina duže nego u Sjedinjenim Američkim Državama, gde, prema nekim podacima, iznosi oko 78 godina. Takođe, postoje različiti sistemi socijalne i zdravstvene zaštite u Australiji, u SAD i u drugim zemljama. Svi ovi faktori mogu da ograniče ili povećaju mogućnosti i ponašanje penzionera, kao i njihove uslove života po odlasku u penziju“, napominje dr Ding.

Studijom je bilo obuhvaćeno oko 25.000 Australijanaca. Prosečna starost onih koji su radili bila je tek nešto više od 54 godine i nešto više od tri godine praćeno je stanje oko 3.100 penzionera, učesnika u studiji.

Posle odlaska u penziju, učesnici studije prijavili su da su se bavili fizičkim aktivnostima oko sat i po nedeljno. Penzioneri su posle odlaska u penziju sedeli manje, svakog dana u proseku nešto više od sat vremena. U odnosu na period kad su radili, oni koji su u penziji svakog dana spavali u proseku 11 minuta duže.

Autori studije primetili su da je oko polovina žena pušača prestala sa pušenjem nakon penzionisanja. Neznatna povezanost je pronađena i između penzionisanja i upotrebe alkohola, voća i povrća.

Foto: Kpgolfpro/Pixabay.com

Foto: Kpgolfpro/Pixabay.com

Prosečna starosna granica za penzionisanje u SAD je 62 godine, a u Australiji je nešto više od 63 godine.

„Mislim da je važno planirati način života nakon odlaska u penziju uz pozitivan način razmišljanja“, potencira dr Melodi Ding. „Neki ljudi su zabrinuti zbog odlaska u penziju jer misle da će izgubiti svrhu svog života i pasti u depresiju.“

Dr Ding preporučuje bavljenje hobijima, volontiranje ili provođenje više vreme sa voljenim osobama ili prijateljima – to su načini da se zadrži osećaj svrhe postojanja. Dodala je da bi penzioneri trebalo da ugrade socijalnu komponentu u zdrav način života – šetnje sa prijateljima, izleti, planinarenja, provodi, putovanja i slično.

Kao primer, navodimo da je jedan učesnik u studiji, penzionisani direktor banke star 89 godina, rekao istraživačima: „Ja imam više vremena od kada sam u penziji i stalno sam u formi: idem na ples četiri puta nedeljno i često šetam.“ Da bi svoj um održao aktivnim, ovaj penzioner uči rad na računaru i nove računarske aplikacije. Poruka na njegovoj telefonskoj sekretarici može biti poučna za svakoga: „Ja sad uživam u penziji.“

Dr Rejčel Džonson, profesor ishrane na Univerzitetu u Vermontu: „Ohrabrujuće je da su mnogi od penzionera u ovoj studiji odlučili da provedu svoje vreme baveći se većom fizičkom aktivnošću.“

Podsećamo da je biti fizički i psihički aktivan vrlo važno za sprečavanje bolesti srca i moždanih udara. Američka asocijacija za srce preporučuje najmanje 150 minuta nedeljno umerenog vežbanja ili 75 minuta nedeljno energičnih vežbi (ili kombinacija umerenih i snažnih aktivnosti) da bi se poboljšalo ukupno zdravlje srca. Starijim osobama savetuje se da podele svoje vreme vežbanja u dva ili tri segmenta od po 10 do 15 minuta dnevno.

Saveti

Dr Rejčel Džonson predlaže da stariji ljudi probaju neke od saveta da bi povećali ili održali svoju aktivnost:

  • Šetanje psa.
  • Šetnja u tržnim centrima kada je vreme previše vruće ili hladno (tržni centri su klimatizovani).
  • Hod ili joga u mestu ili hodanje na pokretnoj traci u teretani tridesetak minuta dok gledate omiljenu emisiju.
  • Parkirati auto dalje do svog odredišta i hodati malo dalje pešice.
  • Stepenicama hodajte nekoliko spratova iako imate lift.
  • Idite na igranke ili ples.
  • Posle večere smanjite ili izbacite desert, a izaberite šetnju.

Ding je dodala da je odlazak u penziju dobro vreme za doktore da razgovaraju sa svojim pacijentima u vezi sa donošenjem pozitivnih promena u način života koje bi mogle dodati godine na njihov život.

Nalazi studije nedavno su objavljeni u „Američkom časopisu za preventivnu medicinu“.

Napomene

Ovo su rezultati iz Australije i SAD, gde su drugačiji načini zdravstvenog i penzionog osiguranja, tako da je moguće da su neki penzioneri u boljoj socijalnoj ili finansiskoj situaciji nego kod nas. Bez obzira na finansije, pre odlaska u penziju treba se „organizovati“, a ne odmah opustiti i zapustiti. Uprkos malim penzijama, naši penzioneri mogu boljim kupovinama i uštedama da nadoknade smanjene prihode, a dodatnim poslovima u stanu ili oko kuće – održe kondiciju.

Što se tiče zdrave hrane i zdravog načina života, penzioneri su u prilici da bolje biraju hranu, imaju više vremena za spremanje hrane, pravilnije rasporede obroke, više šetaju, više i pravilnije spavaju, izbegnu poroke, smanje broj i intenzitet stresnih situacija, a povećaju fizičke, naročito društvene aktivnosti (druženje sa prijateljima i rodbinom) – sve to povoljno utiče na psihu, zdravlje i dužinu života.

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake