Klimatske promene i zdravlje

Još su naši stari tvrdili da promene vremena utiču na zdravlje, a danas to potvrđuju i naučnici. Neke se osobe lakše, a neke teže prilagođavaju promenama vremena. Ponekad nagle promene vremena sa velikim oscilacijama u temperaturi ili naglim promenama pritiska i vlažnosti, prema novoj studiji iz Amerike, mogu povećati stopu smrtnosti kod starijih osoba i hroničnih bolesnika.

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Foto: PublicDomainPictures/Pixabay.com

Temperaturna varijabilnosti ključna je za potencijalni uticaj klimatskih promena na zdravlje ljudi. Varijacije temperature loše utiču na zdravlje ljudi, naročio na starije osobe.

Naučnici već duže raspravljaju o zdravstvenim efektima klimatskih promena, a opšta je pretpostavka da se očekuje više bolesnih ljudi zbog ekstremnih vućina, kiša, polava ili zagađenja vazduha.

Studija je pokrenuta iz oblasti Nove Engleske (SAD) kako bi se bolje razumeo uticaj vremena na stopu smrtnosti. Dosadašnje studije uglavnom su pratile povezanost kratkoročnih promena temperature i povećanje broja dnevnih slučajeva smrti.

Studija je istražila medicinske podatke za 2,7 miliona ljudi starijih od 65 godina u Novoj Engleskoj od 2000. do 2008. godine. Za vreme trajanja studije, 30% njih je umrlo.

Istraživanje je otkrilo da je stopa smrtnosti rasla kada je prosečna letnja temperatura bila znatno veća, a padala kada je zima bila sa višim temperaturama od prosečne (blaga zima).

Povećana varijabilnost temperature utiče na stopu smrtnosti jer se temperaturni uslovi znatno razlikuju od onih na koje su se ljudi aklimatizovali.

Sa druge strane, toplije zimske temperature izazvane klimatskim promenama smanjuju stopu smrtnosti, pošto ljudima smetaju i ekstremno niske temperature.

Na osnovu ovih podataka, istraživanje sugeriše da je teža izdržljivost ljudi u promenljivim temperaturnim uslovima u odnosu na dosledno tople ili hladne dane. Ova studija mogla bi da objasni zašto su promenljive temperature problematične po zdravlje.

Istaživači, međutim, ne mogu utvrditi tačan broj umrlih zbog klimatskih promena i ne mogu tačno predvideti efekat klimatskih promena i globalnog zagrevanja na varijabilnost temperature. Takođe, studija može naći samo vezu između vremena i stope smrtnosti, ali ne može naći direktnu uzročno-posledičnu vezu. Zato bi trebalo uraditi nacionalnu studiju koja će ispitati dugoročne efekte temperature na smrtnost u svakoj klimatskoj zoni.

Zaključak studije je da još uvek ima velikih tajni o čovekovoj prilagodljivosti klimatskim promenama i rešenjima koja će čovek izmisliti da bi se prilagodio takvim promenama. Pitanje je kome će ta rešenja biti dostupna, a kome, nažalost, ne.

Prema jednoj ranijoj studiji rađenoj u Evropi, postoji podatak da se pri nagloj promeni temperature, kada se za jedan dan prosečna temperatura promeni za 10 stepeni Celzijusovih – broj infarkta poveća za 30%.

Saveti

Podsećamo na savete lekara hroničnim bolesnicima, bolesnicima sa kardiovaskularnim problemima i starijim osobama: kada se očekuju nagle promene temperature, kada su ekstremne vrućine ili ekstremne hladnoće, nemojte izlaziti van prostorija i ne obavljajte naporne poslove, već sačekajte da se vreme stabilizuje.

Srodni članci:

Ostavite komentar

Ostavite komentar