Jovan Kolundžija: Svojim radom ispunio sam dva života

Svetski priznati violinista Jovan Kolundžija obeležiće sledeće godine 50 godina umetničke karijere, za koju kaže da je bila uzbudljiva i da ima utisak kao da je svojim radom „ispunio dva života“.

Kolundžija je najavio da će sledeće godine obeležiti taj značajan jubilej koncertom na kome će predstaviti programe do kojih mu je stalo i sa kojima je nastupao širom sveta proteklih pet decenija.

Planira da sa Simfonijskim orkestrom RTS-a i dirigentom Bojanom Suđićem izvede Violinski koncert Maksa Bruha, a u drugom delu „bi učinio iskorak prema publici“, svirajući prepoznatljive melodije iz filmova koji su obeležili proteklih 50 godina, obrađene za violinu i veliki orkestar.

„Čuo sam snimke Perlmana i kompozitora Džona Vilijamsa i bio sam oduševljen izborom muzike i dobrom iskorišćenošću violine. Perlman svira tako čarobno da sam poželeo da neke od tih kompozicija stavim na program i proširim malo, tako da to bude jedan vremeplov za publiku i mene, da uživamo u nečem što do sada nije na takav način bilo predstavljeno beogradskoj publici“, istakao je Kolundžija.

Foto: Youtube/Printscreen

Foto: Youtube/Printscreen

Iza sebe ima 4.000 koncerata održanih skoro na svim kontinentima, a mnogobrojne nagrade i priznanja svedoče o njegovim visokim umetničkim dostignućima.

Publiku je darivao velikim projektima kao što su „Deset veličanstvenih“ koji se sastojao od 10 violinskih koncerata za samo četiri dana, zatim „Volite li Betovena“ kada je u četiri uzastopne večeri doneo izvođenje integralnog opusa Betovenovih sonata za klavir i violinu.

Na koncertima „Bravisimo maestro Mocart“ uz saradnju četiri pijanistkinje izveo je 15 Mocartovih sonata, a projektom „U čast velikom Bramsu“ zaokružio je ideju izvođenja celokupnih opusa sonata velikih autora.

„Dešavale su mi se jako važne stvari u najbitnijim trenucima karijere. Splet okolnosti je učinio da u 18. godini zadobijem poverenje Henrika Šeringa, jednog od 10 najboljih violinista prošlog veka. Zvao me je svojim duhovnim sinom i bio sam njegov miljenik. To je meni bilo najvažnije“, kaže Kolundžija.

Ima utisak kao da je svojim radom „ispunio dva života“.

„Kada pogledam šta se tu sve dešavalo, uopšte ne znam odakle mi snaga za sve to. Valjda je to ljubav prema violini, njenom zvuku, prema delima koja su pisana za taj instrument“, istakao je maestro.

„To vas tako ispuni i onda vas nosi kao na oblacima i ne osećate sav napor i trošenje energije koje mora da se odvija u procesu stvaranja i osvajanja nekog dela, osvajanja publike, osvajanja samog sebe, otkrivanja samog sebe na sceni. Zavidan je to broj godina i idemo dalje“, naglasio je Kolundžija.

Sledeće godine će biti peta godina kako u svom Centru lepih umetnosti „Gvarnerius“ pruža priliku mladim umetnicima, najboljim studentima Fakulteta muzičke umetnosti, da se predstave, upoznaju sa ljudima koji im mogu pomoći u daljoj karijeri.

„Imao sam sreću da mi jedan gigant violine pomogne kada je to bilo bitno, a pošto ja nisam profesor i ne bavim se pedagogijom na klasičan način, poželeo sam da Gvarnerius bude jedna od stepenica koju mladi umetnici treba da prođu u svojoj karijeri i da im na taj način pomognem“, objasnio je Kolundžija.

Ciklus „FMU i Gvarnerius nagrađuju“ sledeće godine će biti proširen pa će priliku da održe koncerte dobiti i trija i kvarteti.

„Mnogi od tih klinaca počeli su da sviraju slušajući neki moj snimak ili nakon što su bili na mom koncertu. To je moj način da im uzvratim. Ponekad im dam smernice šta bi bilo dobro za njihovu karijeru, ne samo kako se neko delo interpretira ili da li je stil u kome to rade, dovoljno dobar, već im govorim kako se karijera gradi, šta je sve tu bitno i to im ostaje kao putokaz za kasnije“, naglasio je Kolundžija.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar