Treba li sve znati?

Većina ljudi smatra da je za dobru vezu najvažnije međusobno poverenje. Ipak, postavlja se pitanje šta to tačno znači. Biti beskrajno otvoren, reći ama baš sve partneru (partnerki) – ili, ipak, ponešto i prećutati? Svakako ne krupne stvari, ali neku sitnicu? Neku malu, ličnu tajnu? Šta ako partner (partnerka) ima neke tajne? Koliko to vama smeta? Da li se bojite da će to s vremenom odvesti u nepoverenje – ili im ipak, bez obzira na to što ste svesni toga da vam ne kažu za ama baš svaku sitnicu, verujete?
Naravno, i ovde važi staro pravilo "koliko ljudi, toliko ćudi". Mada se svi slažu u tome da je za dobru, dugotrajnu i stabilnu vezu iskrenost od presudnog značaja, postoje razlike u mišljenjima kada se dođe do pitanja količine iskrenosti. Recimo, češće će muškarcima nego ženama biti prihvatljivo da njihova partnerka (partner) ima neku malu, ličnu tajnu; žene su sklonije nego muškarci tome da se protive da njihovi partneri imaju ikakvih tajni pred njima (mada, većina žena će bar nekad bar nešto prećutati – recimo, koliko su potrošile, ili za najnoviju ogrebotinu na kolima, ili činjenicu da im se čini da prijatelj njihovog partnera pomalo flertuje s njima…).
Kako se osećaju oni (one) koji nešto prećute svojoj partnerki (svom partneru)? Uglavnom loše, čak i ako spadaju među one koji misle da je sasvim normalno imati neke sitne tajne. To i nije neobično; jesu male tajne u principu u redu, ali definitivno je lakše kada sa partnerom (partnerkom) imate takav odnos da jednostavno nemate potrebu da nešto prećutite. Opuštenije je tako.
Još jedan interesantan podatak: premda su čuveni prizori žena koje tračare uz kaficu ("Ne bi trebalo ovo da ti pričam, ali…"), dvostruko više muškaraca nego žena smatra da jednostavno nisu u stanju da sačuvaju tajnu. Možda su oni samo samokritičniji kad je o tome reč?
Naravno, sve to je samo uopštena priča – kako većina ljudi vidi stvari. Vaši stavovi prema ovom pitanju mogu se prilično razlikovati, što je sasvim u redu i ne znači da zbog toga nećete ostvariti lepu, dugu i stabilnu vezu. Kao i obično, i ovde je najbitnije da su partneri usklađeni po shvatanjima iskrenosti i imanja ili nemanja tajni, a sve ostalo je – pa, "većina smatra ovako".

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • Nataša Gajić

    Znate, pa znate onu „ćud je ženska biljka čudnovata“; možda sam nešto i pobrkala, ali svijest je ljudska čudna rabota. Biti svjestan u nečemu, ili nečega, vrhunski je domet; ali, ako ja moram da plačem i „plaćam životom cijelim“ da bi me neko doveo do neke sopstvene katarze, onda više volim da „znam sve o tebi“ i kako se primičeš kao kad ti „nije stalo“. Priznajem, pola teksta sam unaprijed „poboravila“, ali stalno mi se „pale lampice“ šta bih sve i šta bih sve „morala da oprostim“, a šta ipak i nanovo ne, jer nije bio tvoj posao. Na početak, šta je od svega „tačno“, apsolutno? Hoću da znam, da bih išla dalje, kako ti to slatko kažeš. Ko tjera inat kad je bijesan?!

Ostavite komentar