Očekivana podrška

Kada je ljubav u pitanju, introvertnost i nedovoljna emocionalna aktivnost mogu u znatnoj meri da nam pomrse račune. Ako se tome dodaju i neretke situacije u kojima smo spremni da posvetimo više energije i vremena poslu nego ljubavi, nije ni čudo što se osobe do kojih nam je stalo osećaju kao da smo im uskratili podršku. To što s vremena na vreme dozvoljavamo svu moguću slobodu partneru, ili što nam tu istu slobodu partner velikodušno pruža na kraju može da nas dovede do toga da ostanemo sami. Onda ćemo imati sve slobodno vreme ovoga sveta, ali na uštrb čega? Na uštrb ljubavi, naravno.
Najgore što može da se dogodi jednom paru (ne, to nije raskid ili prevara) jeste to da se druga polovina navikne da svuda ide bez vas. I šta vredi što drugi smatraju da ste strastveni, privlačni ili harizmatični ako vaša voljena osoba ne može da uživa u tome u onoj meri u kojoj joj je to potrebno. Zvuči čudno, ali se ponekad stiče utisak da nečija otvorenost ili spremnost na kompromise (poput pružanja potpune slobode drugoj strani) može da bude najveći neprijatelj ljubavi. Zbog toga se uvek treba naći pri ruci voljenoj osobi, ma šta mislili o onome što ona želi i ma koliko nam se suludim učinio neki njen hir. A hirova uvek ima, posebno kada su u pitanju pripadnice lepšeg pola.
Zbog toga bi bilo dobro da period emotivne napetosti (koji se pre ili kasnije dogodi u svakoj vezi) bude iskorišćen na najbolji mogući način, a to je da se činjenica da ste u skladnoj vezi iskoristi kao podsticaj za buđenje vulkana, umesto da se uljuljkujete u činjenici da je sve u redu i da sve funkcioniše kako treba, a da njeno "mrštenje" površno tumačite kao fazu koja će je sigurno proći za koji dan. Moguće je da nema svako od nas neki istančan osećaj za ljubav, ali je osećaj nemanja ljubavi u životu veoma porazan.

Ostavite komentar

Ostavite komentar