„Slovo ljubve“ – šest vekova jedne pesme

"Slovo ljubve" je pesma, pismo, poslanica, koju je napisao despot Stefan (Veliki) Lazarević 1409. godine, pre šest stotina godina. U pitanju je delo naše baštine oskudnog obima, od svega deset strofa, ali u vrlo specifičnoj formi pisanja. Svaka strofa počinje inicijalom i kad se oni povežu u celinu, u akrostihu se otvara sam naslov pesme "Slovo ljubve".
Prema nekim istorijskim beleškama, pesma je navodno upućena Stefanovom bratu Vuku, no to kome su stihovi posvećeni i nije toliko bitno. Važno je da se radi o delu koje spada u red najpoetskijih i najumnijih tekstova naše srednjevekovne književnosti. Ako je pesma Laze Kostića "Santa Maria Della Salute" najlepša ljubavna pesma kojom možemo da se pohvalimo, onda bi svakako "Slovo ljubve" moglo da se smatra našom najlepšom pesmom o ljubavi. Može se slobodno reći da je "Slovo ljubve" naša himna ljubavi. Prvi prevod objavio je Milivoje Bašić 1911. godine, naredni je potpisao Dragutin Kostić 1931, a prvi pesnički prevod sačinio je Momčilo Nastasijević 1936. godine. Nakon njih, još deset istaknutih prevodilaca bavilo se ovim stihovima u želji da ih približi čitalačkoj publici.
"Slovom ljubve" bavili su se i istaknuti teoretičari i istoričari književnosti poput Milana Kašanina, Vladete Jerotića ili Atanasija Jevtića, a kompozitor Svetislav Nastasijević komponovao je i muziku za bariton solo i mešoviti hor.

Povezani članci

Ostavite komentar