Medicinski mitovi: Nalivanje vodom i strah od promaje

Ovog tropskog leta bombardovani smo medicinskim savetima. Neki su potpuno beskorisni, a neki na rubu pameti. Jedan od najčešćih „refrena” u lekarskim savetima bio je i onaj o tome koliko vode treba da popijemo. Osam čaša na dan? Ili najmanje dva i po litra?

U tabloidima je opisano i kako da se kockicama leda (koje smo doneli od kuće!) osvežavamo tokom radnog vremena i koja nam hrana prema krvnoj grupi prija kada temperatura premaši 33 podeljak.

Slične savete objavljuju i mediji širom sveta. Zato je dr Aron Kerol, profesor pedijatrije na Univerzitetu Indijana, u članku u listu „Njujork tajms” zavapio: Ne, ne treba da pijete osam časa vode na dan! On tvrdi da je reč o medicinskom mitu, koji vaskrsne svakog leta i kojim se milioni ljudi zastrašuju posledicama dehidratacije.

Foto: Beta

Foto: Beta

Poput Stiva i Džejmija iz „Diskaverijeve” emisije „Razotkrivanje mitova”, dr Kerol se već dugo hvata ukoštac sa mitovima, ali u medicini. U „Britiš medikal džornalu” 2007. godine objavio je rad u kom ruši mitove da, navodno, koristimo samo 10 odsto našeg mozga, da moramo piti osam čaša vode dnevno, da mobilni telefoni ometaju rad medicinskih uređaja, da nas ćuretina čini pospanima…

Prof. dr Branko Jakovljević sa Katedre za higijenu Medicinskog fakulteta i specijalista ishrane kaže kako je savet da se popije osam čaša vode besmislen i nepotreban.

– Vodu unosimo bukvalno kroz svaku namirnicu, i to ne samo kroz voće i povrće, već i meso, hleb… Kada su ekstremne vrućine, normalno je da će svako od nas prema svojim potrebama piti više tečnosti. Međutim, apsolutno je nemoguće popiti osam čaša vode ili druge tečnosti i obavljati uobičajene poslove. Organizam se ispira, a sa izbačenom tečnošću odlaze i minerali – objašnjava Jakovljević.

Dr Jakovljević upozorava da se iza medicinskih saveta u tabloidima kriju brojne gluposti. Na primer, da se odmah nakon ustajanja radi detoksikacije popiju tri čaše mlake vode. Tako se bubrezi samo namuče da tu vodu izbacuju u narednih nekoliko sati. To se, kaže, u svetu odavno zove „lošom naukom”.

– Detoksikacija je jedna od najgrandioznijih novotarija marketinga, „stručnjaka za ishranu” i alternativnih terapeuta, a u udžbenicima medicine o tome nema ni traga. Naravno, hamburger i pivo su loši za organizam iz mnogo razloga, ali tvrdnja da se od njih nagomilava nekakav talog koji se može izlučiti samo detoksikacijom čista je izmišljotina. Takođe ne postoji nijedan naučni dokaz da krvne grupe mogu da određuju način ishrane– ukazuje na još neke mitove dr Jakovljević.

Jakovljević „udara” na još jednu tvrđavu: svi testovi intolerancije na hranu koji se kod nas rade u privatnim ordinacijama određuju isključivo IgG (imunoglobulin G), antitela normalno prisutna u krvi osobe koja je ikada imala kontakt s nekom namirnicom i ne ukazuju na bilo kakvu poremećenu, alergijsku reakciju organizma na belančevine bilo koje namirnice.

– Nema nikakvih dokaza da ovi testovi utvrđuju alergije na hranu. Ni vodeći svetski autoriteti u oblasti preosetljivosti na hranu ne potvrđuju njihovu upotrebu u dijagnostičke svrhe – ističe dr Jakovljević.

S medicinskim mitovima bore se i očni lekari: prof. dr Miloš Jovanović, oftalmolog Očne klinike Kliničkog centra Srbije, kaže kako jedno od najčešćih pitanja koje mu pacijenti postave glasi: da li je promaja izazvala ablaciju (odlubljivanje) mrežnjače u oku:

– Stotinu puta sam pacijentima ponovio da na ovo organsko stanje, promaja ne može da utiče. Dakle, nikada! Međutim, mit je isuviše jak i sva moja ubeđivanja ne pomažu. Često će potvrdu za svoje predubeđenje tražiti onoliko dugo dok je i ne dobiju, najčešće od nadrilekara – izričit je dr Jovanović, koji raskrinkava još jedan mit: verovanje da će se „ulenjiti oko” onog časa kad počnemo da nosimo naočare.

– Uobičajeno je da se oko 45 godine javi potreba da se nose naočare za čitanje. Međutim, prilično veliki broj ljudi se strašno muči sa čitanjem bez naočara jer postoji mit da, ukoliko ne nose naočare, uspeće dosta dugo da vide i bez njih i da sačuvaju vid. Za razliku od toga, oni koji počnu da nose naočare – pokvare svoje oči! Ovo je, naravno, potpuna neistina. Oni koji jedva čitaju bez naočara koje su im neophodne, samo se muče – kaže dr Jovanović.

Rušenju mita da loše osvetljenje uz koje se čita može da dovede do oštećenja vida pridružuje se i dr Jovanović:

– Nije poznato da slabo svetlo dovodi do bilo kakvih promena na očima. Ono, eventualno, tera čitača da tekst primakne bliže očima. To može delimično da bude uzrok pojave kratkovidosti, posebno kod dece u periodu razvoja oka, ali to je tek jedna od teorija – kaže dr Jovanović.

(Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar