Baštensko cveće

Najveća veština u gajenju cveća u bašti jeste to da vam vrt tokom cele sezone bude ispunjen biljkama u cvatu. Zato dobar baštovan mora da poznaje cveće po uzrastu, vremenu i dužini cvetanja. Mora da zna kada ga treba zasejati za proizvodnju rasada, a kada je vreme da iznikle biljke posadi na stalno mesto.
Za vreme vegetacije biljke se moraju negovati, okopavati, proređivati, zalivati i pleviti od korova. Takođe, baštovan mora znati gde će posaditi koje cveće pošto nijednu baštu ne treba pretrpavati sadeći biljke odoka i bez ikakvog reda.
Jasno je, dakle, da treba naučiti dosta toga o negovanju cveća i da je neophodno upoznavanje s mnogim cvetnim vrstama kako bismo odabrali ono najprikladnije za sopstvenu baštu.
Baštensko cveće može biti jednogodišnje, dvogodišnje i višegodišnje. Jednogodišnje cveće za jedno leto nikne iz semena, izraste, cveta, donese seme i uvene. Ovakvo cveće ćemo obnavljati iz semena svake godine ukoliko se ne razmnožava samo iz rasutog semena koje prezimi na tlu u bašti i na proleće nikne samo, kao što je slučaj, na primer, s verbenom.
Dvogodišnje baštensko cveće seje se u prvoj godini, a daje cvet u drugoj.
Višegodišnje biljke žive i cvetaju u bašti više godina; takve su, na primer, ruže.
Za uspešno gajenje baštenskog cveća potrebno je više uslova, a među najvažnije spadaju: pogodno zemljište i položaj bašte, voda, đubrenje, kvalitet rasada, nega i način razmnožavanja biljaka.
Baštenskom cveću najviše pogoduje laka rastresita humusna zemlja s nešto peska u sebi. Upotrebljava se i šumska zemlja – takođe je treba pomešati s malim delom peska i obične zemlje. Neke vrste cveća najbolje uspevaju na veoma osunčanim površinama, dok druge vole senku. Od toga, u zavisnosti od položaja vaše bašte, zavisiće i to koje će vam vrste bolje uspevati.
Pored plodnog, dobro obrađenog zemljišta i položaja bašte u odnosu na sunce, i voda je važan činilac u baštovanstvu. Voda iz česme ili s izvora prilično je tvrda i stoga nije najbolja za zalivanje cveća. Pre nego što se za to upotrebi, trebalo bi je pustiti da odstoji, da se zagreje na dnevnu temperaturu i pomalo izmeša s vazduhom. Za zalivanje je najbolje koristiti kišnicu ili rečnu vodu. Moguće je i napraviti u bašti bazenčić u kojem bi se sakupljala kišnica ili ostavljala voda da odstoji.

Ostavite komentar