Kina preuzela dominaciju na polju superkompjutera

Nova lista najmoćnijih računara još jedan je dokaz da se nekada dubok tehnološki jaz između SAD i Kine sasvim smanjio. Najmnogoljudnija zemlja sveta dominira na spisku superkompjutera, koja se objavljuje dvaput godišnje.

Foto: Beta

Foto: Beta

Rekorder „Sanvej tajhulajt” nalazi se u nacionalnom centru za superračunarstvo u Vusiju u provinciji Đangsu. Ovo čudo može u sekundi da izvede oko 93 kvadriliona računskih operacija (na skali koja se koristi u Srbiji, to je 93 bilijarde, što je broj s 15 nula ili 93 h 10 na 15). Dva puta je brži i tri puta efikasniji od prethodnog lidera, takođe kineskog računara „tianhe-2”.

Kina ne samo da ima najbržu mašinu sedmi put uzastopno već ima i više računara na listi nego SAD, što je prvi put da je neko pretekao Amerikance. Kina ima 167 računara u prvih 500, a SAD imaju 165. Sledeći na listi su Japan s 29 , Nemačka s 26 i Francuska s 18 superkompjutera. Više od šest imaju Južna Koreja, Rusija, Indija i Velika Britanija.

Ovo je, takođe, prvi put da najbrži kompjuter koristi mikroprocesorske čipove kineske proizvodnje, a ne one iz Silicijumske doline, piše „Njujork tajms”. Lider je i dalje „Intel” koji pravi čipove za 91 odsto mašina s liste. Inače, Kina hvata korak sa SAD u naprednim tehnologijama, kao što su softver i mreže koje povezuju hiljade čipova u moderne superkompjutere.

Novi rekorder ima više od 10,5 miliona lokalno napravljenih procesorskih jezgara i 40.960 čvorova. Radi na operativnom sistemu zasnovanom na „linuksu”. Primenjuje se u analizi velikih baza podataka i prognozi vremena, navodi Džek Dongara s Univerziteta u Tenesiju, koji je 1993. pomogao u izgradnji jednog od najbržih kompjutera na svetu i koji s jednim kolegom sastavlja ovu listu.

„Ako znamo da je pre 10 godina Kina imala samo 28 sistema na ovoj listi, a nijedan među prvih 30, ova zemlja je išla brže i dalje od bilo koje druge u istoriji superračunara”, navodi se u tekstu objavljenom uz listu.

SAD imaju četiri moćna računara u prvih 10 na listi, a Kina dva, ali prva dva. Ostala četiri su iz Japana, Švajcarske, Nemačke i Saudijske Arabije.

Les Kar, profesor računarskih nauka s Univerziteta u Sautemptonu, kaže za Bi-Bi-Si da je veoma teško napisati softver koji može da angažuje i kontroliše veliki broj jezgara.

„Zato su superkompjuteri rezervisani za specijalizovane primene, oni su kao visokospecijalizovani trkački automobili: fantastični su na trkačkim stazama, ali nisu baš za vožnju od jednog do drugog grada”, pokušao je da objasni.

U naučnim krugovima ove mašine su pokazatelj tehnološkog razvoja jedne zemlje i ključni su za istraživanja u mnogim oblastima: od razvoja oružja i lekova do dizajniranja automobila i robe široke potrošnje. Američki stručnjaci i poslovni ljudi godinama upozoravaju da je vođstvo u superračunastvu od ključne važnosti za niz nacionalnih interesa, piše „Njujork tajms”.

„Danas se čak i ambalaža za deterdžente dizajnira pomoću superkompjutera. Kinezi su sve bolji i to je sada pitanje konkurentnosti američke industrije i nacionalne bezbednosti”, navodi Erik D. Ajzaks, fizičar s Univerzitetu u Čikagu.

Amerikanci su izgubili primat iz niza razloga, uključujući manja izdvajanja za osnovna naučna istraživanja i protivljenje industrijskim inovacijama koje nemaju direktne veze s nacionalnom bezbednošću. U privatnom sektoru kompanije poput „Gugla”, „Majkrosofta” i „Fejsbuka” uložile su milione u centre za „računarstvo u oblaku”, koji nisu toliko fokusirani na rešavanje naučnih problema.

Ko će pre do kvintiliona

Obamina administracija započela je prošle godine proces koji treba da dovede do razvoja superkompjutera eksa skale, 10 puta bržeg od današnjih, koji bi obavljao kvintilion (na našoj skali trilion ili 10 na 18) matematičkih zadataka u sekundi. Naučnici veruju da bi takve mašine mogle da daju konkretnije odgovore na suštinska pitanja kao što je opasnost od globalnog zagrevanja. Međutim, i tu bi Amerikance mogli da prestignu Kinezi, koji su zacrtali da do kraja ove decenije naprave računar eksa skale.

Jedan od izazova u dizajnu jeste to što ovi računari troše mnogo struje. Trenutno najbrži troši energije koliko i 15.000 domaćinstva, a eksa kompjuter bi trošio dva puta više ili približno koliko proizvodi najveća solarna elektrana u SAD.

(J. J. K., Politika)

 

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake