Previše priče o ljubavnom životu

Mnogo je onih koji vole da pričaju o svom ljubavnom životu, da se pohvale, da pričaju o osobi u koju su zaljubljeni… To je sasvim u redu, dok ne postane preterano i dok svima ne dosadite s takvom pričom. Tada postaje krajnje odbojno.
Verovatno ste čuli bar nekog kako "smara" s pričom o svom ljubavnom životu. Možda se radilo o podvizima u krevetu, koga je sve vodio u krevet, kakve je sve dobre ribe "ošacovao", možda je priča bila o tome kako joj momci svaki čas prilaze, svima se sviđa, svi flertuju s njom, možda u beskraj pričaju o osobi u koju su zaljubljeni, šta je rekla, kako im se nasmešila, kako je prošla pored njih i rekla im "ćao"; jao, kako ovo, jao, kako ono… Jao.
Ljubavni život je u pubertetu nešto novo i uzbudljivo, otkrivaju se nove emocije koje nikada ranije niste osetili niti ste pojma imali da ste u stanju da osetite nešto tolikog intenziteta, i sasvim je normalno kada neko želi da priča o tome, ne samo da se pohvali već, sasvim moguće, da potvrdi da i drugi to osećaju, da nije nekakav čudak koji oseća nešto nenormalno (ili pak da pokaže svima da niko drugi nema toliko jake emocije, niko nije u stanju da ga razume jer niko nije kroz to prošao). Ali, kada se s tim pretera, postaje krajnje zamorno za slušanje, naročito ako pričate onima koji trenutno nisu zaljubljeni i nisu specijalno zainteresovani za tu temu. U nekoj meri ih interesuje, naravno, ljubav je uvek zanimljiva tema, ali ako im trenutno nešto drugo okupira misli, neće biti skloni da puno slušaju o tome, i smatraće vas "smorom" ako samo o tome pričate. Otprilike kao kada biste fanu Merilina Mensona bez prestanka pričali o Rijani – definitivno neće biti zainteresovan.
Zato, umereno s pričama o svom ljubavnom životu. Ili, ako je to jedino o čemu vam se trenutno priča, nađite još nekog ko je zaljubljen i samo bi o tome pričao, u tom trenutku ta osoba će biti vaša srodna duša s kojom ćete moći do mile volje da se ispričate a da niko nikoga ne "udavi".

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • Nataša Gajić

    Važno je kako ste „upakovali“ taj komentar na svoj račun, a ne šta ste i kome rekli. Uvijek se nekako ubode vrijeme „intimnosti“ pa ste zanimljivi ma šta pričali. Naravno, ako ste još uvijek raspoloženi za to, a drugi vas ne presijeku upadicama, jer uvijek i oni imaju šta da kažu i dodaju na to, ma „slični ste“ ili se tako nešto nekome već desilo i „ima lijeka“ od zamora materijala…

Ostavite komentar