Samopovređivanje predstavlja čin namernog činjenje štete svom telu, najčešće koži, npr. izazivanje posekotina ili opekotina. Obično se misli da je to pokušaj samoubistva, ali nije. To je nezdrav način da se osoba nosi sa emocionalnim bolom, intenzivnom ljutnjom ili frustracijama.
Samopovređivanje može doneti trenutni osećaj smirenosti i oslobađanje napetosti, ali je obično praćeno krivicom i sramotom i povratkom bolnih emocija. Iako se samopovređivanjem nanose povrede koje obično nisu opasne po život, dolazi do mogućnosti i za ozbiljne, čak fatalne povrede ili zdravstvene komplikacije.
Ogovarajuće lečenje može pomoći da se osoba nauči zdravijiom načinima suočavanja sa problemima.
Znaci i simptomi samopovređivanja:
- Ožiljci
- Sveži rezovi na koži, ogrebotine, modrice ili druge rane
- Prekomerno trljanje kože i stvaranje crvenila kao od opekotina
- Držanje oštrih predmeta na ruci
- Nošenje dugih rukava ili dugih pantalona, čak i tokom vrućina
- Poteškoće u međuljudskim odnosima
- Postojeća pitanja o ličnom identitetu: „Ko sam ja?“ „Šta ja radim ovde?“
- Emocionalna nestabilnost, impulsivnost i nepredvidljivost
- Osećaj bespomoćnosti, beznadežnosti ili bezvrednosti
Oblici samopovređivanja
Samopovređivanje se obično vrši u tajnosti i na kontrolisan ili ritualni način koji često ostavlja određeni oblik povrede na koži.
Primeri samopovređivanja:
- Sečenje (rezanja ili teške ogrebotine oštrim predmetom)
- Grebanje
- Opekotine – upaljenim šibicama, svećama, cigaretama ili vrućim oštrim predmetima (kao što su noževi)
- Izrezivanje reči ili simbola na koži
- Pravljenje modrica udaracima
- Pirsing kože oštrim predmetima
- Izvlačenje ili čupanje dlaka ili pramenova kose
- Stalno ometanje zarastanja rana
Najčešći delovi tela koji se koriste za samopovređivanje jesu: ruke, noge i prednji deo torza. Ljudi koji se sami povređuju mogu koristiti više od jednog načina da bi se povredili.
Uznemirenje može izazvati potrebu za samopovređivanjem. Mnogi ljudi sami sebe povređuju samo nekoliko puta i onda se zaustave. Kod nekih osoba samopovređivanje se može dugoročno ponavljati.
Iako retko, neki mladi ljudi mogu sami sebe povrediti na javnom mestu ili u grupi da bi pokazali drugima da trpe bol.
Kada ići lekaru?
Ako se povređujete ili ako imate misli o tome, potražite pomoć. Bilo koji oblik samopovređivanja znak je većih pitanja kojih se treba rešiti.
Razgovarajte sa nekim kome verujete – kao što je prijatelj, voljeni, zdravstveni radnik, sveštenik ili službenik škole – ko vam može pomoći da preduzmete prve korake.
Kada se prijatelj ili voljeni povređuju
Ako imate prijatelja ili voljenog koji se samopovređuje, možda ćete biti šokirani i uplašeni. Ozbiljno razmislite o tome kako možete pomoći a ne uvrediti tu osobu. Iako možda osećate da ćete izdati poverenje, samopovređivanje je prevelik problem da bi se ignorisao i da ostavite osobu da se sama bori.
Evo nekih načina pomoći:
Vaše dete
Možete započeti konsultacije sa pedijatrom ili drugim zdravstvenim radnikom koji može pružiti inicijalnu procenu ili uputiti na specijaliste za mentalno zdravlje. Nemojte vikati na svoje dete, pretiti ili optuživati ga, ali izražavajte zabrinutost.
Tinejdžeri
Predložite da vaš prijatelj razgovara sa roditeljima, učiteljem, školskim savjetnikom ili drugom poverljivom odraslom osobom.
Odrasli
Nežno podstaknite osobu da traži medicinsku pomoć ili pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Znam iz mog zivota nista nije sjajno niti bajno ali moras se javiti psihijatru,ispricacu ti pricu ne tebi ,svima koji to rade..ja sa 5 godina sam izgubio majku ,iskreno ti kazem trpeo sam i gladan i zedan i go i bos sto se kaze,od oca pijanice sam dobijao batine svaki dan,dok jednog dana nisu prijavili ljudi i socijalno me je predalo u hraniteljsku porodicu,udomio sam se ziveo sam bolje ali previse tuzno bez moje majke vec sam imao 7 godina,posle nekoliko godina,mi je javljeno da mi je tata umro,ja sam imao 13 godina ipak kakav je takav je otac mi je,otisao sam i ispostovao red..i jednog dana sam usao u kucu seo na krevet poceo da placem i derem gde su moji roditelji,tesko mi je bilo bez majke dusa me boli i dan danas kad vec imam 20 godina,i u tom trenutku je stajala britva (za brijanje)na stolu uzo sam ke i krenuo sam iz sve snage i besa da secem ruke sve sam ruke posekao ljudi su zvali hitnu jedva sam preziveo,mnogo kopci sam napravio oko 50 60 ,i tad sam razmislio da me nigde nije to dovelo,posavetovao sam se sa psihijatrom jednom sam otisao hvala bogu vise i ne pomisljam na to ,previse je ruzno ja to znam i hocu svima da kazem da vas to nigde nece odvesti..sta da ljudi nisu dosli u tom trenutku gde bi ja bio? Pa 2 metra ispod zemlje svu su arterije i vene bile pokidane,samo cu vam reci svaki problem se moze resiti razgovorom,i voleo bi da sam nekog ovom porukom malo „opametio“..danas se osecam predivno redovno idem mami i tati na grob zivimo ja i sestra i srecan sam,i zelim svima vama da vas bog cuva i budete zdravi,pozdrav..marko 20 god
E da mi je naci devojku koja razmislja kao ti. Da konacno prestanem da gasim pikavce u pepeljaru gde im je i mesto.
Treba mu vasa pomoc a ne pomoc psihijatra kli sta vec. Ono samo hoce vasu pahnju ubija ga sredina koja ga okruzuje niko u stvari ne vidi dalje od nosa…Ne znam koliko to dete ima godina ali mora da prestane znam iz iskustva. Ja sam se samopovredjivala i verujte mi i dalje imam zelju u nekim trenucima ali trudim se pokusavam…dajte mu/joj da procita ovo molim vas. Za tebe. Znam kako ti je kako se osecas imas osecaj kao da nikome nije stalo do tebe kako se sve rusi kako te oni najblizi mrze. Veruj mi da nije tako za sve postoji resenje i znam sta mislis sad ali necemo o tome i ti i ja znamo istinu ali se krijemo iza lazi. Veruj mi nikada ne moj da se stidis oziljaka to su bolne uspomene na proslu/og tebe nastavi dalje. Znam sa hoces i mozes. Verujem u tebe
Pomoc psihijatra jeste potrebna (takodje znam iz licnog iskustva), mozda tebi nije bila ali nekome jeste
molim te reci mi kako si uspjela da prestanes sa samopovredjivanjem.jedna djevojcica u mojoj porodici je pocela sa tim od 12 godina i krila je to sve do sad ,a sad ima 15 god ali uz sve to njeno samopovredjivanje tu je i njen stil oblacenja u crno, poderano ,mrezasto sa noktima kao u vjestice i posterima u sobi od crnih macaka i sto je kakvih cudnih simbola pa se plasimo da nije upala u neku sektu i kako joj pomoci.ona zivi u super porodici nikad joj nista nije nedostajalo ni ljubavi,ni paznje nicega boji me sa je toga mozda bilo i previse,ali dali tu treba bolnicko ljecenje ili sta vec molim ta ako mozes da mi kazes kako si ti prestala
Kako pomoći detetu koje se samopovredjuje? Kod nas dete kljukaju samo gomilom antideprediva. Sta raditi? Mi imamo problem te prirode, ne znam gde nismo trazili pomoc Palmoticeva, psihoterapeut privatno… i nista. Dete bezvoljno…