35. BITEF: „Vojcek“

Pored predstave „A-the-Bird“, petog dana Bitefa je izveden i „Vojcek“, po tekstu Georga Bihnera, a u interpretaciji japanske trupe „Black Tent Theater“. Japanski „Vojcek“ predstavlja spoj folklornih, tradicionalnih elemenata, sa zapadnom kulturom. Vizuelno veoma interesantno rešenom scenom, uz bogatstvo rekvizita, koji kao da su uobličeni u futurističkom stilu, i zanimljivim izborom muzike, „Vojcek“ nam ukazuje na drugačije čitanje jednog evropskog teksta klasične književnosti. Osnova predstave jeste Bihnerov tekst, ali ona je nadograđena u specifičnom japanskom duhu. Taj spoj je uspešno ostvario Makoto Sato, reditelj koji je u Japanu najpoznatiji po odličnom tumačenju klasične evropske literature.

O samoj predstavi, i ideji koja je u njenoj osnovi, reditelj kaže: „Zločin koji je inspirisao ovaj komad se dogodio 1821. godine u Lajpcigu. Petnaest godina kasnije, 23-godišnji Bihner je napisao ovu dramu. Posle više od jednog veka, „Vojcek“ nije izgubio na aktuelnosti. Svaka država ima svog Vojceka i svoju Mari. Naravno, azijske zemlje, uključujući Japan, nisu izuzetak. Ili, bolje rečeno, baš je Azija ta koja ima više socijalnih razlika, nego ikada u svojoj istoriji. U postavci nastaloj na iskustvu dvadesetogodišnje saradnje sa azijskim zemljama, želeli smo da ustanovimo stil savremenog azijskog pozorišta. Zbog toga su turobnost i jačina hrišćanskog u ovom komadu sakrivene u smehu i mnogobožačkoj pomami. Osim toga, težište predstave je na Mari, ženi koja ne može da izbegne nametnuta istorijska ograničenja. Ako budemo uspeli da sprečimo Vojcekovu tragediju u budućnosti, mislim da će se to dogoditi zahvaljujući ženama“.

Satoov „Vojcek“ je veran Bihnerovom originalnom tekstu, za razliku od dosadašnjih izvođenja na scenama Starog kontinenta. Evropski repertoar, od Šekspira, do Brehta i Beketa, je stigao do Japana i izvodi se već više od dvadeset godina. Reditelj ove postavke vešto manipuliše i reinterpretira evropske kulturne modele. Obilnim korišćenjem kreativnih sredstava i muzike, „Black Tent Theater“ je spojio obično, ljudsko pozorište sa prefinjenošću moderne opere, da bi nas tokom gledanja predstave naučio da cenimo slobodu.

Dodatne informacije o predstavi i trupi: