Bradić: Ivo Andrić je odbio holivudske producente
BEOGRAD – U okviru programa Sajma knjiga, danas je održana tribina o adaptacijama velikih proznih dela za pozorište i televiziju, o čemu su govorili scenarista i režiser Boro Draškić, reditelj i urednik kulturno-umetničkog programa RTS Nebojša Bradić i pisac i scenarista Vule Žurić, a moderator je bio Miroljub Stojanović.
Tezu da su velika dela svetske literature neprevediva u neku drugu umetničku formu kao što je televizijska serija ili film, podržali su svi učesnici tribine.
Boro Draškić je kazao da svaki medij ima svoju unutrašnju strukturu i sve svodi na to da pravi reditelj prepozna koja dela može da pokuša da adaptira.
On kaze daje adaptacija možda gruba reč koja zamenjuje režiju, ali realnost za svakog reditelja koji se bavi obradom nekog literalnog dela jeste upravo adaptacija.
„Ima različitih primera za dobro urađen posao. Radio sam „Travničku hroniku“ i nijedan znak interpukcije nisam promenio i svi su kazali da je to Andrić. Sa druge strane, kod ekranizacije „Nasilja“ Aleksandra Tišme promenio sam sve i ubacio neke delove dokumentarca koj sam snimao na Grenlandu. Tišma je pogledao i kazao da taj film pokazuje njegovo delo. Kako bilo, uvek je u pitanju adaptacija“, kazao je Draškić.
Bradić navodi da postoje ekranizacije Šekspirovih dela koje su izvrsne.
„Nekoliko antologijskih ekranizacija Šekspirovih dela prenela su informaciju o njegovoj genijalnosti velikom broju ljudi. Čak i onima koji nikada nisu čitali Šekspira. To nas dovodi u situaciju da su adaptacije velikih literalnih dela moguće. Naravno, postavlja se pitanje koliko smo mi obavezni prema originalnom sadržaju. Dešava se da scenaristi dopišu tekst za neku televizijsku dramu ili film i onda nema sumnje da je reč o adaptaciji“, rekao je on.
Bradić je podsetio da je jedna od najstarijih sačuvanih drama, Eshilovi „Persijanci“, zapravo nisu originalno delo i da je tu bitku koja se problematizuje u delu već opisao neko drugi, kao što i kod Šekspirovog dela stoje italijanske novele.
„Nisam siguran da nečije delo možemo da tretiramo kao originalno. Reč je o preuzimanju ideje i sadržaja koji adaptiramo za drugu epohu i duge medije. Imamo sjajan film ‘Ime ruže’ nastao po delu Umberta Eka. Ovih dana se kreće u snimanje serije ‘Ime ruže’ po delu velikog majstora i siguran sam da ćemo tu otkriti nove slojeve književnog dela“, kazao je Bradić.
On je napomenuo da su postojali i danas postoje pisci koji su odbijali adaptaciju svojih dela.
„Holivudski producenti su pregovarali sa Ivom Andrićem oko pretvaranja u film njegovog dela ‘Na Drini ćuprija’. Ti producenti su imali ozbiljne ugovore, garancije za nastajanje holivudskog filma. Ozbiljan novac je takođe bio u celoj priči, ali Andrić je to odbio. Naš nobelovac je kazao da ne može da zamisli da se likovi iz njegove knjige zovu Bjutiful Fata i Litl Salko…“ kazao je Bradić.
Žurić napominje da su adaptacije književnih dela zapravo nova umetnička dela.
„Reč je pre svega o novim kreativnim čitanjima tih tekstova. Mislim da su razgovori o tome šta je bolje, knjiga ili film, zapravo amaterski, jer su to zasebna, različita umetnička dela. Važno je da te adaptacije i nova čitanja uspeju kao umetnička dela. Tu je reč onda o legitimnom umetničkom procesu. Samo me jako nervira kada reditelji ili scenaristi imaju potrebu da pijednostave delo jer ne cene dovoljno kapacitet publike kojoj se obraćaju. Neko delo biva prebačeno u današnje vreme da bi gledaoci lakše shvatili. To je totalno neshvatljiv postupak“, kazao je Žurić
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.