Jani Virk i Vlado Žabot gosti iz Slovenije

BEOGRAD- Na 8. beogradskom festivalu evropske književnosti koji se održava od 25.do 28 juna učestvuju dvojicaslovenačkih pisaca Jani VIrk i Vlado Žabot koji su se danas sreli sa novinarima kod domaćina festivala izdavačke kuće „Arhipelag“

.Oni će večeras i sutra uveče (28.6.) gostovati u Domu omladine na Festivalu sa svojim novim knjigama iz edicije „100 slovenskih romana. Virk je predstavio svom roman „Poslednje Sergejevo iskušenje“, a Žabot roman „Vučje noći.“

Virk(1962) jedan je od najznačajnijih savremenih slovenačkih proznih pisaca i objavio je četiri knjige priča,novela i sedam romana i preveo je više knjiga nemačkih klasika.

Njegov roman „Poslednje Sergijevo iskušenje“ objavio je „Arhipelaga“ izdavač koji u Srbiji objavljuje srpke prevode iz edicije „100 slovenskih romana“, a urednik Arhipelaga Gojko Božović kaže da je Virkova knjiga društveno aktuelna i kritična.

Istovremeno je intonirana i ironično i tragično, a pisana je u neorealističnom maniru u kojem se eros i tanatos silovito prepliću sa egzistencijalnim i metafizičkim pitanjima, kaže Božović i zaključuje da „roman svojom simbolikom i mnogostranim asocijacijama daleko nadilazi LJubljanu, u čiju je topografiju i Sloveniju u celini precizno narativno situiran.

Ovaj roman, nastavio je urednik, govori o evropskom istoku govori više,plastičnije,
i dublje od tomova svakovrsnih studija koje su pisane na tu temu

Vlado Žabot (1958) pisac i novinar autor romana, prica i knjige za decu za roman“Vučje noći dobio je “ Kresnikovu nagradu, najvažnije literarno priznanje u Sloveniji, a roman“Pastorala“ dobio je Prešsernovu nagradu.

Roman“Vučije noći“imao je više izdanja u Sloveniji a preveden je na nemački, i poljski .

“ Vučje noći“, kako je ocenio Božović „baštine veliko nasleđe evropske književnoisti. Služeći se elemntima gotike, misterija, tematizovanjem đavola, veštica,kao i ekspresionističkim razlomljenim, gotovo poetskim vizijama u prozi“.

“ Žabot ispituje zaostavštinu paganskog u savremenom svetu kao rascepe u nama znanoj slici sveta i kao rascepe u samom čoveku onda kada se nađe u sudaru sa graničnim prostorima u kome se kalendari uzukrštaju, „istakao je Božović i zaključio da u romanu ima “ nečeg kafkijanskog“

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.