„Ko seje vetar“ M.Lidersa – politika Zapada na Bliskom istoku ostavlja sprženu zemlju

Nemački novinar i ekspert za Bliski i Srednji istok Majkl Liders, autor je knjige „Ko seje vetar“ o genezi aktuelnih sukoba na području Srednjeg i Bliskog Istoka.

U obradi ove teme, aktuelnije nego ikad, Liders (1959) koji je studirao arapsku književnosti na Univerzitetu u Damasku, političke nauke u Berlinu , a doktorirao je na temu egipatskog filma, takođe u Berlinu, pokušava da odgovori na pitanje „šta su zapadni političari uradili na Orijentu?“

Godinama je radio kao dopisnik časopisa „Cajt“ sa Bliskog istoka prikupljajući građu za svoju tezu da su arapske zemlje tokom 20 veka žrtve Zapada, naftnih kompanija i aktuelne globalizacije.

Prema rečima autora, knjiga „Ko seje vetar“ je njegov obračun sa politikom Zapada koji tvrdi da je „okrenut svojim vrednostima“, ali često iza sebe na Bliskom istoku ostavlja sprženu zemlju.

Na celo liste zapadnih zemalja koje se najviše mešaju u politiku arapskog sveta Listers stavlja SAD i Veliku Britaniju i tvrdi da su im se posle 11 septembra priključile sve zemlje EU uključujući Nemačku. Pri tome ne treba izgubiti iz vida da je on predsednik Nemačko-arapskog društva što jasno pokazuje da dobro poznaje arapski svet. „Ko želi da shvati konflikte današnjice, između ostalog i uspešnost „Islamske države“, nuklearni konflikt sa Iranom, ili rat u Siriji mora da se pozabavi politikom Zapada i njenim uticajem na region posle Drugog svetskog rata“, preporučuje Liders i dodaje da od 1953 pa sve do danas osnovni princip zapadnih intervencija u islamsko-arapskom svetu nije se mnogo menjao deleći konfrontirane sile na „dobre“ i „loše“

Liders primećuje da ona država koju Zapad proglasi da je negativac biva demonizirana uz pomoć uslužnih eksperata i medija. Kao primer navodi slučaj Irana u kome je demokratski izabrani predsednik Mosadik 1951. nacionalizirao naftnu industriju koja je bila u rukama Velike Britanije i to je dve godine kasnije platio pučem u kome je svrgnut, dok je na Zapadu je bio proglašen za novog Hitlera.

Sada su to između ostalih, Bašar al Asad i Vladimiri Putin tvrdi Liders.

On skreće pažnjnu da se u retorici protiv „zlih vođa“ na Bliskom istoku kao kontrast navodi da se zapadna politika zalaže za slobodu, demokratiju, ljudska prava a nigde se ne pominju njeni interesi a sva zlodela počinjena u to ime guraju se “ pod tepih“.

Autor tvrdi da niko ne može da ospori njegovu tvrdnju „da bez rušenja Sadama Huseina 2003.godine i urušavanja iračke države kao i američke politike zasnovane na ignorisanju konfesija (šiiti-suniti) danas ne bi bilo „Islamske države“, a ceo potez od Alžira pa do Pakistana pretvorio se u krizni prostor prožet ratovima, raspadom država, stagnacijom i nasiljem“.

Poglavlja Lidersove knjige koja je samo u Nemačkoj imala 17 izdanja a prevedena je na sve evropske jezike, prate hronološki zbivanja od pučca u Teheranu koji naziva „pragrehom“ pa do pitanja izbeglica i raseljenih.

Tu su zatim, „Vašington i Rijad babice Al Kaide,“, „Misija završena: Amerikanci postavljaju osnovu za Islamsku državu“, „Dobi i loši džihadisti: kako je Zapad propustio da uči na svojim greškama“, “ Šta Islamsku državu čini tako uspešnom“, „SAD se oslanjjaju na diktatore i feudalne vladare“, „Slobodne ruke za Izrael: rat u Gazi 2014“, „Novi svetski poredak: jedan pogled“.

Nemačka štampa , ona liberalna, proglasila je Lidersovu knjigu “ jednom od najinteligentnijih koje su napisane na tu temu“ uz ocenu da je to „podsticajno delo koje se ne dodvorava medijsko-političkom mejnstrimu“ i uzbudljivije od najnapetijeg trilera.

Knjiga je svakako bolja od tekstova u aktuelnim medijima jer nikome ne „drži stranu“ već pouzdano, stručno, kritički daje sliku jednog dela sveta kome treba pomoć, a ne dalje podsticanje sukoba.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.