Obični ljudi s običnim životima

Čitati o običnim ljudima koji imaju obične živote nekome može da bude zanimljivo, nekome neizmerno dosadno. Roman "Jednostavan život" (autor je japanski dobitnik Nobelove nagrade za književnost za 1994. godinu Kenzaburo Oe) pripoveda o naizgled neobičnoj, a u suštini ipak običnoj porodici koju čine obični ljudi, i sve je, samo ne dosadan.
Narator romana je Ma-čan, mlada žena koja živi sa svojim ocem, poznatim piscem, majkom, starijim bratom koji je mentalno i fizički hendikepiran, ali je i talentovan kompozitor, i mlađim bratom. Kada otac otputuje u Kaliforniju da tamo bude gostujući profesor, a majka ode s njim jer je otac trenutno u krizi – Ma-čan odjednom postaje glava porodice i treba da održava domaćinstvo i brine o svojoj braći.
Na samom početku romana, dok su roditelji još uvek fizički prisutni, oni pitaju Ma-čan koji su njeni minimalni uslovi da bi pristala da se uda za nekog, i ona odgovara da bi taj čovek morao da ima stan sa barem dve sobe, kako bi u onoj drugoj mogao da bude njen hendikepirani brat Ijori. Roditelji tu želju odbacuju kao nerealističnu (ko bi prihvatio da uz ženu dovede i krupnog hendikepiranog čoveka?), Ma-čan je i sama svesna da će to teško ići, nikakvo drugo rešenje se ne nudi za Ijorija, i čitalac se zapita: "Pa dobro, ta varijanta bi stvarno teško išla, ali kako oni nameravaju da zbrinu svoje hendikepirano dete?". I to je to, na samom početku ste uvučeni u priču i brinete o likovima.
Likovi ovog romana, makar neki od njih i bili talentovani za ovo ili ono, u suštini su obični ljudi sa običnim problemima. Njihove životne situacije, premda će našim čitaocima delovati nešto drugačije od naših jer se japanska kultura i način života razlikuju od naše, ipak su u suštini univerzalne i jasno razumljive. Likovi su od početka veoma jasno definisani, vrlo brzo steknete utisak da ih poznajete kao sopstvenu porodicu – a opet, malo-malo pa vas neko od njih iznenadi nekim svojim postupkom ili nekim svojim razmišljanjima. Tako će lik koji je delovao kao krajnje sebična i egoistična osoba u nekoj situavciji pokazati izvanredno razumevanje za nekog, kukavica će se u nevolji pokazati kao veoma hrabra, hendikepirana osoba koju smatraju u mnogo čemu bespomoćnom pokazaće se kao sposoban zaštitnik. To su samo neki primeri, ima ih mnogo, roman je pun ovakvih iznenađenja koja su ipak sasvim uverljiva, i uz to ga čine izuzetno interesantnim, jer u tim običnim životima i sa tim običnim ljudima ipak ne znate šta da očekujete, šta će se sledeće desiti (a i te kako želite da znate šta će sledeće biti, jer vam se likovi uglavnom dopadnu i želite im dobro).
Nove iznenađujuće informacije o likovima "servirane" su u pažljivo odmerenim dozama i u pažljivo odabranim vremenskim intervalima, matematičkom preciznošću. Struktura romana je takođe izuzetno precizno osmišljena i daje potpuno zaokruženu priču kojoj se nema šta dodati ni oduzeti. Deluje kao nešto hladno? Nije – priča je izuzetno topla i najvećim delom prati troje mladih ljudi koji su ostavljeni da se brinu jedni o drugima u krajnje nezgodnom trenutku po sve njih, onda kada bi im svima i te kako pomoglo roditeljsko staranje i pomoć, i koji postepeno uče kako to da učine, sazrevaju i rastu tokom tog učenja. Još jedna veoma dobra strana romana "Jednostavan život" jeste što, iako se bavi nekim veoma emotivnim stvarima (kao što je briga o hendikepiranoj osobi), ni u jednom trenutku ne ostavlja utisak nečeg mučnog, niti u njemu ima "zašećerenosti" ili patetike.
Tople preporuke.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.