“Okruženje” iznenadilo publiku na 18. BFI
BEOGRAD – Spektakl „Okruženje“ Kompanije Magi Maren iz Liona gostovao je na velikoj sceni pozorišta Atelje 212, u okviru 18. izdanja Beogradskog festivala igre (BFI).
Kontroverzna predstava na repertoaru je ove francuske trupe još od 2004. godine, što je velika retkost da se igračko scensko delo toliko dugo održava na svetskim pozornicama, a u vreme kada je doživela premijeru, nije bila dobro prihvaćena od publike.
Autorka komada i osnivač trupe Magi Maren inspiraciju u ovom kompleksnom poduhvatu tražila je u knjizi francuskog filozofa Žila Deleza o drugom čuvenom filozofu Benediktu Spinozi, iz Holandije.
Osim toga, nadahnuće je pronašla i u jednom tekstu nemačkog intelektualca Voltera Bendžamina, te je spajala više uticaja za kreiranje jedne višeslojne dramske i koreografske predstave.
“Okruženje” (Umwelt) je obnovljeno tekuće godine, tako da su neki novi igrači ušli u ovu pozorišnu priču, i samim tim deluje kao da je tek sada izvedeno, a ne pre 17 godina.
Iako je autorka bazu za svoju dugovečni projekat pronašla u navedenim filozofima, neminovno komad donekle podseća na poznatu neverbalnu dramu “Čas kada ništa nismo znali jedni o drugima” Nobelovca – Petera Handkea, koja je svojevremeno izazvala revoluciju u svetu modernog teatra.
U tom ključu, i ovde se na sceni pojavljuje galerija nepoznatih likova oba pola koji tumaraju u nekom nedefinisanom prostoru, na kome se nalazi veliki i nepregledni broj zamagljenih ogledala.
Ti predmeti ne moraju biti samo ogledala, već i paravani, skloništa, mesto da se pobegne kada je to nekome potrebno, i svi oni kao stranci među sobom sreću se usput, slučajno, namerno, spontano.
Kroz prizmu portretisanja tih likova, ođednom se dešava da svi oni oponašaju jedno drugo, odnosno ima se utisak da imaju dvojnike, jer čine istu radnju, baš kao u ogledalu, u formi svog odraza.
Putem misteriozne i veoma naporne buke vetra koji ne prestaje tokom celog trajanja “Okruženja”, publika biva uključena u specifičan vrtlog na sceni, gde se sve odvija nekom čudnom brzinom na ivici pokretne trake, stilizacije stripa, animiranog filma ili kinematografskog iskustva, a ne pozorišnog čina.
Prema svom priznanju, Maren je stvorila projekat kakav je želela, da se kroz neuobičajenu postavku jedne koreografije zapravo približi jednom filmskom doživljaju.
Tokom 70 minuta Marenova prikazuje jedan svet ljudi poput životinjskog carstva, gde oni doživljavaju previše situacija, ali im se onda svi ti fragmenti života ponavljaju: ljubavni odnosi, sukobi, svađe, pravo ratovanje, prelamanje aktuelnih političkih zbivanja, sudar mikro i makrokosmosa.
Na momente je komad i šokantan, avangardan, jer se sasvim neočekivano, tek usput da iznenadi auditorijum, pojavljuju igračice potpuno gole na sceni, što deluje kao da je deo neke druge predstave.
Svetska publika je od ovog scenskog prikaza očekivala standardnu igračku predstavu, ali to nije imala, tako da i nije prihvatila komad odmah.
Sa tim u vezi, stiče se sličan utisak i sa domaćom publikom sinoć na sceni Ateljea 212: iako su mnogi odobravali ono što vide sa aplauzom, bilo je i drugih, u manjini, koji nisu dobili šta su želeli.
U produktivnoj karijeri Magi Maren koja je krenula 1974. realizovala je više od 50 predstava, koje su mudre, osvešćene, aktuelne, kontroverzne, angažovane.
Njena najuspešnija i najdugovečnija predstava “Maybe”, sa kojom je gostovala na Beogradskom festivalu igre 2011. godine, i dalje se igra na sceni nakon duže od tri decenije.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.