Predstavljeni primeri digitalizacije u ustanovama kulture
BEOGRAD – Uspešni projekti digitalizacije Muzeja pozorišne umetnosti u Beogradu, Narodnog muzeja u Zrenjaninu i Muzeja Vojvodine u Novom Sadu predstavljeni su danas u Ministarstvu kulture i informisanja.
Projekte je podržalo Ministarstva kulture i informisanja i primer su dobre prakse u prezentaciji kulturnog nasleđa korišćenjem savremenih tehnologija.
Strateški cilj Ministarstva u oblasti digitalizacije je ostvarivanje vidljivosti i dostupnosti kulturnog nasleđa naše zemlje.
Danas su predstavljene dve aplikacije proširene stvarnosti: „Zlatni šlem“ – interaktivni strip o otkriću čuvenih rimskih šlemova Muzeja Vojvodine i „Vizije muzeja“ – interaktivni vodič kroz stalnu postavku. Aplikacije su realizovane u saradnji sa kompanijom Zumoko.
Projekti muzeja u Zrenjaninu i Novom Sadu primer su kako se informaciona i komunikaciona tehnologija uspešno koriste za predstavljanje kulturnog nasleđa, kako se mlade generacije, na njima prihvatljiv način, privlače u ustanove kulture i dokaz da su naše ustanove spremne za digitalnu transfomraciju kulture uz konstantni rad na zaštiti i očuvanju kulturnih dobara.
Direktorka Narodnog muzeja u Zrenjaninu Jelena Gvozdenac Martinov napomenula je kako je motiv za uvođenje novih tehnologija u aktivnosti muzeja bio želja da se razbije barijera između posetilaca i muzejskih postavki ili mezeja samih.
„Namera vodilja bila je da se prvo preko sveta tehnologije i igre privuku deca a da zatim ona povedu svoje roditelje i tako vrate publiku u muzeje“, kazala je Gvozdenac Martinov.
Muzej pozorišne umetnosti Srbije predstavio je „Teatroslov“, elektronsku bazu teatrografskih podataka o srpskom pozorištu od prvih profesionalnih predstava do danas.
Irina Stojković Kikić iz Pozorišnog muzeja istakla je značaj čuvanja teatografskih podataka jer je pozorište takva vrsta umetnosti gde sve nestaje kad se zavesa spusti.
„O digitalizaciji smo razmišljalo od početka ovog milenijuma. Krajem 2008. godine baza je postala dostupna onlajn, a 2019. Teatroslov je inkorporiran u portal kultura.rs . Na taj način postao je pretraživ za najširi krug korisnika zainteresovanih za nacionalnu kulturnu baštinu prisutnu na internetu“, kazala je Stojković Kikić.
Muzej pozorišne umetnosti, kako je rekao Dejan Masliković, pomoćnik ministra za digitalizaciju kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva, primer je kako je mala ustanova kulture sa skromnim sredstvima uz poštovanje svih preporuka Ministarstva kulture i informisanja i poštovanje pravnih propisa uspela da digitalizuje kompletan fond, da ga zaštiti vodenim žigom i da sve bude javno dostupno.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.