Tribina „Kakvu lektiru (ne) volim“ na Sajmu knjiga
BEOGRAD – Jedna od najbolje osmišljenih tribina, koja se simbolično održava u sali „Desanka Maksimović“ posvećena je temama koje povezuju decu i knjige, a danas je tema bila “ Kakvu lektiru (ne) volim“
Stalne pritužbe roditelja da im deca neće da čitaju, da se samo zabavljaju pomoću elektronskih „gedžeta“, bile su povod da urednica pratećih programa Sanja MIlić osmisli ovu tribinu koja pođednako interesuje i decu i roditelje.
Danas je voditelj Vladimir Vukomanović Rastegorac pozvao da učestvuju poznatog i omiljenog pisca za decu Ljubivoja Ršumovića i profesoricu srpskog jezika i književnosti Suzanu Dašić koja je došla sa svojim đacima iz osnovne škole „Mihailo Petrović Alas“ na Dorćolu, dok je treći gost književnica za decu Vladislava Vojnović bila sprečena da dođe jer se razbolela.
Rastegorac je skup otvorio pozivom đacima da slobodno učestvuju u razgovoru jer pitanje lektire, pre svega, pogađa njih.
Ršumović, „večito dete“ koji izuzetno dobro poznaje dečiju psihu, počeo je razgovor sećanjima na svoje detinjstvo na selu gde je bio đak pešak koji je morao ceo sat da hoda do škole i isto toliko da bi se vratio kući. U roditeljskoj kući nije imao knjiga, ali je, kako je sam kazao, „imao sreće“ da dobije mladu ambicioznu učiteljicu koja je donela gomilu knjiga. Stanovala je kod njegovog ujaka pa su se sretali i izvan škole i tako je mali Ršumović mogao da pozajmljuje knjige.
Ispričao je da je najviše voleo stihove Branka Ćopića i da je tako nastala njegova prva pesma, da je „pozajmio“ od Ćopića rime, a tekst je sam smislio.
Učiteljica im je donela i ceo godišnjak „Pionirskih novina“, u kojima je Ršumović čak objavio jedan tekst koji je učiteljica odabrala i poslala listu. Tako se polako stvarao pisac koji je smatrao i smatra da je najvažnije decu okružiti knjigama i pružiti im priliku da vide svoje ukućane (majku, oca i druge koji su živeli u njegovoj porodici) kako čitaju.
„Navikao sam se da dok pešačim do škole i natrag zamišljam sebe kako učestvujem u avanturama mojih omiljenih knjiga za decu „Kroz pustinju i prašumu“ Sjenkijeviča i sličnih i tako sam razvijao svoju maštu, naveo je Ršumović.
Prisutna deca su se složila da i oni vole taj dečiji roman kao i da svi vole romane Žila Verna jer su puna avantura. Tako smo došli da prvog kvaliteta koje treba da imaju knjige koje bi privukle pažnju učenika nižih razreda osnovne škole – da imaju priče o avanturama. Niko nije pominjao kao atraktivnu knjigu „Belu glavu“, iako je ta knjiga u lektiri i morala se čitati.
Profesorica Dašić je otkrila da ona svoje učenike pušta da sami biraju lektiru jer to daje najbolje retultate jer preko takvih knjiga zavole i čitanje. Ona je istakla da za njena predavanja o estetskoj strani neke knjige ima vremena i kasnije kada su đaci već zavoleli čitanje zahvaljujući knjigama koje ispunjavaju njihove zahteve.
Ona je dodala da ništa neće pomoći da deca zavole čitanje ako im se naređuje ili zabranjuje čitanje nekih knjiga.
Ršumović je citirao neku finsku studiju koja insistira da cilj roditelja i nastavnika teba da bude srećna dece, jer takva deca mnogo lakše prihvataju sve obaveze koje im nameće škola.
Profesorica Dašić je predložila da svaki nastavnik prema ličnoj proceni svojih učenika odabere lektiru i sda ona bude prema potrebama određenog uzrasta. Ona je pristalica prepuštanja deci da sama odaberu šta će da čitaju.
Ršumovioć je podvukao da je za njega „zakon“ kada je reč o lektiri ono što je kao mag dečije poezije Duško Radović koji je kazao „da treba deci da bude dozvoljeno da čitaju sve što žele pod uslovom da knjiga nije dosadna jer to je ‘smrt’ potencijalnog zaljubljenika u knjigu“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.