Vek srpskog slikarstva (1)

Nedavno je u izložbenim salama Narodnog muzeja vladala velika užurbanost. Povod nije neka privremena postavka. U sale se – iz restauratorskih radionica i deopa – unose slike srpskih majstora nastale od 1850. do 1950. godine, i pakuju se u stilu "svetski a naše" za veliku reprezentativnu izložbu srpskog slikarstva koja će biti prikazana u Nacionalnom muzeju u Bukureštu. Ovakav likovni spektakl u inostranstvu sa delima svojih majstora, Srbija nije priredila poslednjih nekoliko decenija. U ovoj prestižnoj selekciji našlo se 150 slika i crteža koji će pokazati uticaje, ali i iskorake srpskog slikarstva ka Evropskoj likovnoj sceni.
Slike su za ovo specijalno i značajno putovanje detaljno očišćene. Čuvena slika Nadežde Petrović "Dereglije na Savi", nekad prilično zatamnjenog kolorita, sada će blistati čistim, impresivnim bojama koje će otkriti suštinu umetničkog nastojanja naše čuvene slikarke. To je samo jedno od mnogih dela koja su ovim povodom izronila iz mraka patine. Sjajna likovna priča čiji su autori kustosi Narodnog muzeja Ljubica Miljković, Gordana Stanišić i Petar Petrović počinje slikarstvom bidermajera, a završava legendarnom slikom Petra Lubarde "Kamena pučina" iz 1951. godine, kada je bila i izložena na njegovoj revolucionarnoj izložbi u Beogradu. Ona predstavlja jezgro Lubardinog stvaralaštva. Izlagana je na mnogim izložbama i ovenčana najprestižnijim međunarodnim nagradama. U pravom smislu "otvara vrata" druge polovine 20. veka.
Najveći deo izložbe čine dela prve polovine 20. veka. Umetnost 19. veka podrazumevala je u prvom redu veštinu, pa su umetnici karijeru završavali u istom stilu u kom su je i započinjali. Majstor akademskog realizma Paja Jovanović završio je svoj opust i sredinom 20. veka onako kako ga je i započeo mnogo decenija ranije. U tom sentimentu su zanimljive neke ličnosti i određene teme koje se uvode u slikarstvo, ali je najviše portreta.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.