Velika pesnikinja (2)

Milica Stojadinović Srpkinja bila je izuzetno ponosna na srpsku prošlost i nesrećna zbog zle sudbine srpskog carstva. Istovremeno, njeni kontakti i živa korespodencija sa uglednim evropskim ličnostima (Ludvig Avgust Frankl), govori o nastojanju da se teme i sudbine tretiraju i osmatraju na širem, evropskom atlasu ratova i blagostanja. Opaska Isidore Sekulić o Vukovom putu koji nas vodi u Evropu i Dositejevom povratku u zavičaj sa bogatim prtljagom evropskih prosvetiteljskih ideja, u Miličinom slučaju važi kao istina koja obuhvata obe mogućnosti.
Poznate su bliske prijateljske veze Milice Stojadinović Srpkinje sa savremenicima, Ljubom Nenadovićem, Đorđem Rajkovićem, Vukom i Minom Karadžić i drugima. Veoma je poštovana i u naše vreme bila je inspiracija pesnicima i slikarima, koji su želeli da sačuvaju uspomenu na njen lik i njenu ličnost. Godinama već iz svih krajeva naše zemlje, ali i iz inostranstva, dolaze umetnici na manifestaciju "Milici u pohode" koja se odigrava u Novom Sadu, Irigu, Vrdniku, Bukovcu, Krušedolu, Hopovu… Najzad, i nikako ne na poslednjem mestu, njen status nezavisne spisateljice u onim konvencionalnim vremenima, dokaz je moralne čvrstine i lične hrabrosti.
Usamljenost je bila njena kob, uprkos signalima koje je o svojim oduševljenjima i ukupnoj osećajnosti slala na sve strane. Tako onda njena pisma postaju očajnički, skoro brodolomnički vapaj, a fruškogorske dnevničke beleške nalik na hroniku sećanja. Njena predanost opštoj stvari bila je totalna, dok je njeno gubitništvo stvorilo jednu od najtragičnijih biografija stoleća.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.