Miomir Kecmanović: Nisam Noletov naslednik, imam svoj stil

Tenis je počeo da trenira na planini, kao Novak Đoković, a u juniorskoj konkurenciji ostvario je bolje rezultate i od Rodžera Federera. Letos je bio navijač u Dejvis kupu, poput Endija Mareja na klupi Britanije, a godinu je završio na prvom mestu juniorske liste, kao nedavno Fric i Zverev, koji gaze ka vrhu ATP poretka. Ipak, Miomir Kecmanović (17) odbija sva poređenja i sa obe noge na zemlji, travi ili tvrdoj podlozi i okovima na kojima piše „Noletov naslednik“, korača ka seniorskoj konkurenciji.

Imam ja još mnogo da radim kako bih stao uz rame legendama ovog sporta. Lep je osećaj kad te porede sa Federerom, Mekinroom, Lendlom… Znam da niko od njih nije odbranio trofej na Oranž boulu, ali ipak je to još juniorska konkurencija, ne mora da znači ništa.

Novakov uspon na ATP listi je počeo posle osvajanja „salatare“, a dvostruki uzastopni šampion Oranž boula sa Floride otkriva da je njega jedan poziv za reprezentaciju pogurao u niz od 18 pobeda i tri titule na kraju sezone. Trofeje u Meksiku, na Edi Heru i nezvaničnom prvenstvu sveta za juniore poslednji put je vezao član Dominik Tim, 2011. godine.

Posle Dejvis kupa mi je sve krenulo! Ti treninzi i druženje sa našim asovima su bili nezaboravni. I po radu i po zezanju. Kada sam postao juniorski broj jedan, svi su me zvali i čestitali, pitali me za planove. Sjajni su, velika su mi podrška. Voleo bih da ponovim to iskustvo, a jedva čekam da jednog dana i zaigram za Srbiju.

Mladi srpski teniser ima dovoljno samopouzdanja da kaže „želim da budem najbolji“. Ali i dovoljno opreznosti da prelaz među seniore nazove „potencijalno traumatičnim“.

– Osećam da sam dobro zatvorio juniorsku priču i da sada mogu da krenem u novu, profesionalnu. Prvo mesto na svetu u juniorskoj konkurenciji mi je vetar u leđa, za suočavanje sa izazovima u profesionalnoj konkurenciji.

Još u mlađem uzrastu, treneri su u njegovim čestim izlascima na mrežu videli da će biti neustrašiv. Odlazak u SAD sa 13-14 godina, daleko od roditelja, bio je hrabar volej koji je hvatao, a vrlo brzo je počeo da poentira na Bolitijerijevim terenima.

Put u ATP svet odraslih ne mora biti traumatičan za najboljeg juniora planete, jer mu se i tinejdžerski period svodio na doručak, ručak, večeru i – tenis.

– Znam da je profesionalni tenis drugaciji od juniorskog i da će biti teško, ali sam spreman za veliki rad i odricanje. Tenis, kao i svaki drugi posao, zahteva da ceo život učiš i napreduješ.

Hirurška preciznost koju je nasledio od roditelja, čuvenih doktora u Kliničkom centru Srbije, izražena je u ubitačnom forhendu, ali Kecmanović odmahuje reketom kada neki njegov udarac porede sa Noletovim, Rodžerovim, Rafinim…

– Uživam u njihovoj igri, posebno cenim Đokovića i Federera. Ali, nikada nisam želeo da kopiram bilo koga, nastojim da razvijem svoj ličnim stil i svakodnevno radim na unapređenju svih elemenata igre.

Na tome radi pod budnik okom Bolitijerija, koji je učestvovao u stvaranju Šarapove, sestara Vilijams, Agasija…

– Moj glavni trener na Akademiji je Hose Lambert, ali treniram i sa Petom Harisonom. Naravno, često se na treningu pojavi i Nik Bolitijeri, od koga dobijam mnogo saveta, kao i direktor Rohan Goetcki.

Kecmanović je najsrećniji kada na Floridu svrate asovi sa Tura, prenose Novosti.

– Volim da odmerim snage sa svima. Zato se radujem grend slemovima i jakim turnirima u Americi i Australiji, jer onda mnogi profesionalci dođu na Akademiju da treniraju. Zato sam imao priliku da sparingujem sa mnogima, Mirnjijem, Hasom, Nišikorijem, Bagdatisom, Grotom, Štjepanekom, Pospišilom i drugim.

U dobrom društvu je sve lakše. Miomir je silno navijao da i Olga Danilović dogura do završnice Oranž boula i bio je veoma srećan kada je njegova drugarica podigla trofej u dublu.

– Olga je odlična teniserka i nema sumnje da će postići velike rezultate. Uvek se šalimo i bodrimo jedno drugo kad se nađemo zajedno na nekom turniru. Tako je bilo i ovog puta.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.