BEOGRAD – Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Željko Jović ocenio je danas da je pandemija u sferi ekonomije imala dva lica, od kojih je jedno ograničenja za tradicionalno obavljanje ekonomskih i finansijskih aktivnosti, a drugo je veliki podstrek za primenju novih tehnologija.
„Posebno veliki iskorak napravljen je na polju šrimena finasihjskih tehnoloigija, Toliki da je nezamislnih povratak na staro,. Ostaje samo pitanje rizika koji prat enov etehnologija, iskuštovo nam govori da smo često u tiim trenucima skloni da podcenimo rizike u ovom slučaju iz primene novih tehnologija“, rekao je Jović na konferenciji „Rizici novog doba, dve godina pandemije“.
On je ocenio da makroekonomski rizici verovatno nikada u istoriji nisu bili veći ni komplaksniji nego sada.
„Više od dve godine živimo s pandemijom koja je znatno izmenila uslove poslovanja i zahtevala da kreiramo nove instrumente i poslovne procese i da prilagodimo postojeće, vodeći računa o zdravlju ljudi i ekonomije“, rekao je Jović.
On je pandemiju ocenio kao zdravstvenim uzrocima usloveljeno ograničenje kretanja ljudi koje je imalo značajne pospledice na ekonomsku aktivnost.
Dodao je da je takvo ograničnje uglavnom negativno uticalo na tražnju određenih roba i usluga, na smanjenje proizvodnje određenih roba i pružanje nekih usluga, na distribuciju istih, na pristup korisnika finansijskim uslugama i smanjenje kreditne sposobnosti privrede i građana.
Jović je ocenio da je Srbija u takvim uslovima relativno dobro prebrodila krizu i da su odgovori NBS-a i Vlade Srbije bili pravovremeni, sveobuhvatni i odgovarajući, što su primetili MMF, Svetska banka, Evropska komisija i druge međunarodne institucije.
„Uspeli smo da povećamo proizvodne kapacitete, kao i da sačuvamo ljudski kapital, potrošačko i investiciono poverenje i sprečimo trajnije posledice“, naveo je Jović.
Viceguverner NBS smatra da su najznačajnije mere centralne banke u jeku pandemije bile smanjenje referentne kamaptne stope, omogućavanje moratorijuma na otplatu kredite, izmena regulative kojom je stanovništvu omogućen lakši pristup izvorima finasiranja, omogućavanje grejs perioda u otplati kredita dužnicima pogođenim pandemijom i odobravanje dinarskih kredita malim i sređnim predizećima iz garantne šeme po povojnijim uslovima.
„Uspeli smo da sačuvamo finansijsku stabilnost. Uslovi dinarskog zaduživanja bili su najpovoljnjiji do sada, što je uz efekte moratorijuma omogućilo da kreditna aktivnost beleži visoke stope rasta i da uz mere državne pomoći nastavi da podržava rast“, rekao je Jović.
Dodoa je d aje rezultat toga kumulativna stopa privrednog rasta od 6,4 odsto u dve pandemijske godine, uz smanjivanje problematičnih kredita na najnižu stopu do sada od 3,3 odsto u aprilu.
„To jasno pokazuje da ni nakon prestanka primene pojedinih monetarnih i fiskalnih podsticaja nije došlo do pogoršanja kvaliteta aktive banaka, već su on ostale likvidne, solventne, profitabilne i nastavile da podržavaju privredni rast“, istakao je Jović.
On je ocenio da je sve to moglo da se postigne zahvaljujući znatnom smanjenju eksterne i fiskalne neravnoteže i akumuliranim deviznim rezervama u godinama koje su pretghodile krizi, kao i strukturnim reformama.
„Energetska kriza i kriza izazvana konfliktom u Ukrajini su izazvale inflatorne pritiske na globalnom nivou uz prisutne zastoje u lancima snabdevanja, znatan rast cena energenata i primarnih proizvoda, povisilo proizvođačke cene i uvozne cene, vršeći pritiske na centranle banke u svetu da zaoštre moneternu politiku“, rekao je u analizi Jović.
Dodao je d aje zbog svega navedenog naša procena rasta privrede za 0,5 odsto niža nego što smo očkeivali, odnsono kretaće se između 3,5 i 4,5 odsto.
„Zaoštravanje monetarnih uslova koje je preduzela NBS kako bi sprečila sekundarne efekte viših cena hrane i energenata u svetu na proizvode i usluge na domaćem tržištu, nije se odrazilo na usporavanje BDP-a, koji je u prvom kvartalu bio na niovu od 4,4 odsto“, naglasio je Jović.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com