Menadžeri: Poresko rasterećenje, ali ne narušiti stabilnost

BEOGRAD – Predstavnici Srpske asocijacije menadžera smatraju da bi trebalo što više poreski rasteretiti privredu, ali samo u meri koja ne narušava ekonomsku stabilnost zemlje, a članovi Fiskalnog saveta poručuju da bi, pre svega, trebalo smanjiti poreze i doprinosa na zarade pošto bi to direktno uticalo na brži privredni rast.

Članovi Fiskalnog saveta su na godišnjem sastanku sa menadžerima SAM-a ukazali da je nedovoljan privredni rast od tri odsto i da bi trebalo da težimo ka privrednom rastu od pet odsto.

Predsednika SAM-a Stanka Pejanović je rekla novinarima posle sastanka da je za privedu veoma važno što je stabilan kurs i niska inflacija i što privrednici imaju veću predvidivost poslovnog okruženja.

Na pitanje, koliko privreda očekuje da se smanji poresko opterećenje, Pejanović je odgovorila:
„Mislim da treba da radimo svoj posao, a vlada svoj. Mislimo maksimalno moguće, a da se ne naruši ekonomska stabilnost zemlje“.

Predsednica SAM o tome šta sprečava domaće javne investicije, navodi da za privrednike postoje samo izazovi i da se zato tradicionalno svake godine sastaju sa Fikalnim savetom kako bi videli šta se dešava sa budžetom koji je u toku i kakva su očekivanja do kraja godine.

„Jer i mi u okviru svojih kompanija radimo rebudžetiranje ako makroekonomski pokazatelji pokazuju nešto drugačije nego što smo imali tokom planiranja. Ono što nas je danas naročito zanimalo, a što se moglo videti u medijima, da se stope rasta za našu zemlju kreću od tri do sedam odsto, pa smo želeli da čujemo od strane predstavnika Fiskalnog saveta šta je realno očekivati u ovoj godini“.

Pejanović kaže da su menadžeri videli da se očekuje i ove godine budžetski sufici i slično i da su hteli da razmene mišljenje sa Fiskalnim savetom kako bi videli na koji način mogu dalje da investiraju u privredni razvoj.

„Nas, pre svega, interesuje smanjenje poreza i doprinosa na zarade i drugo održivost sistema u smislu pojačanja investicija, pa ne samo stranih nego i domaćih, ali da ih ne delimo na strane i domaće – već investicija malih i srednjih preduzeća“, kazala je ona.

Pejanović je rekla da su se menadžeri interesovali i da li će država napraviti poreske podsticaje za preduzetničke fondove koji bi investirali u mala i srednja preduzeća, „biznis anđele“ i da li će se i neke nebankarske institucije podstaći kako bi mogao da se pospeši razvoj MSP sektora.

Kako kaže, SAM smatra da je to veoma važno.

Pejanović dodaje da je razmatrana i važna tema odliva ljudi i da statistika kaže da svake godine iz naše zemlje ode 60.000 ljudi, kao i da to otvara pitanje i održivosti penzionih fondova i biznisa kao takvog.

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković je rekao da imamo kao zemlja dobre markoekonomske pokazatelje, nisku inflaciju, smanjivanje javnog duga, smanjivanje nezaposlenosti i drugo, ali da je privredni rast slab u poređenju sa drugim zemljama koje imaju rast četiri ili pet odsto.

Kada je reč o zaposlenima, Vučković kaže da se iz budžeta fianansira oko 470.000 ljudi i da to nije mnogo, ali da je problem što u državnim firmama ima previše zaposlenih.

Prema njegovim rečima, u zemljama regiona ide sedam radnika koje finansira država na 100 građana, a u Srbiji taj broj iznosi 6,3.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov je na sastanku izneo mišljenje da je Svetska banka dala nerealnu procenu da bi Srbija mogla da ostvaruje privredni rast od sedam odsto.

On smatra da to nije moguće sa sedam miliona ljudi i da i druge evropske zemlje ne mogu da prate Nemačku, kao i da to nije uspela nijedna zemlja istočne Evrope.

Altiparmakov je ocenio da bi bilo realno da Srbija dostine rast od pet odsto, ali da se moraju unaprediti i rad institucija i vladavina prava.

Upozorio je da parlament već godinama unazad ne usvaja završni račun i dodao da ga vlada već pet godina nije podnela.

Altiparmakov je dodao da vlada nije Fiskalnom savetu dostavila Fiskalnu strategiju.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.