Nečuveno: godišnji porez i na – prihod od ODŠTETE

Kontroverze oko pitanja da li se dodatni porez na dohodak veći od 2,3 miliona mora platiti i na novac od naknade izgubljene zarade.

Kada je Milici A. iz Sombora ovih dana na kućnu adresu stigao poziv da se u roku od dva dana javi Poreskoj upravi, žena nije mogla da pretpostavi o čemu se radi. Zna da na vreme plaća porez na imovinu, da poslodavac redovno izmiruje poreze i doprinose…

– Bila sam zapanjena kada su mi rekli da ću morati da platim godišnji porez na dohodak građana, jer su moje ukupne uplate prešle 2,3 miliona dinara, koliki je limit za plaćanje ovog poreza. Objasnila sam im da je to novac koji sam kao odštetu naplatila od poslodavca, budući da mi je pre sedam godina protivzakonito dao otkaz. Podnela sam žalbu i sudila se sve ovo vreme, da bih početkom godina dobila spor. Firma je morala da mi isplati sve zaostale zarade s kamatom, što jeste veliki novac i da me vrati na posao. Znači, ja sam po logici poreznika postala bogatašica zbog zaostalih zarada, jer, koliko znam ovaj porez plaćaju samo oni s najvećim zaradama – priča Milica.

– Objasnila sam im još da su to zarade u proteklih sedam godina, a ne za 2017. godinu i da je na sve to već plaćen porez. Platio je sve to poslodavac. I zašto bih morala ponovo da plaćam državi istu globu – pita ova žena koja je rešila da presavije tabak i sada tuži poreznike.

– Sedam godina sam bila bez stalnog posla. Snalazila sam se kako sam znala. Srećom pa sam našla advokata koji je pristao da me zastupa bez dinara, dok ne dobijem spor, pa sam ga tek tada i isplatila. Advokat je od starta znao da ću dobiti poslodavca na sudu i zato je i hteo da me sačeka za novac. Znači, ja sam sedam godina trpela štetu od poslodavca i sada treba da platim porez, gde je tu logika, pita naša čitateljka.

U Poreskoj upravi su je, priča, pažljivo saslušali, objasnili da zakon nije na njenoj strani i da porez mora da plati. Ukoliko to ne uradi, ići će joj kamata svaki dan i dug će joj biti sve veći.

– Objasnili su mi da imam razne odbitke na članove porodice i da bih trebalo da platim oko 200.000 dinara kada se sve odbije. Rekla sam im da mi ne pada na pamet i da ću se žaliti ponovo sudu – priča Milica.

Goran Radosavljević, prof. dr sa FEFA univerziteta na predmetu javne finansije, kaže da je zakon u ovom slučaju zaista na strani poreznika.

– Godišnji porez na dohodak građana se plaća ukoliko je isplaćena zarada u toku te kalendarske godine veća od tri prosečne godišnje bruto zarade isplaćene u toj godini (što je više od 2,3 miliona dinara godišnje). Porez se plaća po stopi od 10 odsto za razliku između dohotka, koji je ostvaren, i trostruke prosečne zarade. Ako taj iznos prelazi šestostruku prosečnu zaradu u Srbiji, plaća se na razliku porez po stopi od 15 procenata – objašnjava naš sagovornik.

Obveznik godišnjeg poreza na dohodak građana je primalac zarade, a ne poslodavac. Tako stoji u zakonu i zarade se oporezuju prema trenutku isplate. Dakle, ako je ovoj ženi, ali i svakom drugom poreskom obvezniku, sve isplaćeno u jednoj godini, onda to ulazi u godišnji porez na dohodak građana – ističe prof. Radosavljević.

Upitan da li se to, što neko nije sedam godina primao platu, ne podvodi pod štetu koja ne bi trebalo da podleže oporezivanju, sagovornik „Politike”, kaže da član 9, stav 1. tačka 8 zakona kaže da je iz oporezivog dohotka izuzeta naknada materijalne i nematerijalne štete, osim naknade zarade (plate) ili naknade za izgubljenu zaradu (platu).

Odredbama člana 9. Zakona o porezu na dohodak građana propisuje se da naknadu izgubljene zarade (koja je u konkretnom slučaju naplaćena sudskim putem), isplaćuje poslodavac zaposlenom kome je nezakonitom odlukom prestao radni odnos. I to u visini zarade koju bi zaposleni ostvario da je sporni period radio kod tog poslodavca i ostvario prava iz radnog odnosa, što se oporezuje porezom na dohodak građana na zarade, saglasno članovima 13-18. Zakona o porezu na dohodak građana.

S druge strane, Đorđe Popović, advokat, kaže da naknada štete ne ulazi u osnovicu za oporezivanje.

– Isplaćena zarada za prethodnu godinu po sudskoj presudi predstavlja naknadu štete za izgubljenu dobit i na to se porez ne plaća. To bi isto bilo kao da je neko posle saobraćajne nesreće naplatio veliko osiguranje za pretrpljenu štetu, a onda mu došli poreznici da mu naplate godišnji porez na dohodak zato što je pretrpeo štetu – kaže ovaj advokat.

Na pitanje koga poslušati, a da se ne napravi još veća šteta, Popović odgovara da je na poreskom obvezniku da odluči. Ukoliko je rešio da se žali obveznik ne treba ništa da potpisuje u Poreskoj upravi, a šanse da se stvar ospori na sudu su velike.

(Jasna Petrović-Stojanović, „Politika“)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.