Privrednici u Srbiji nisu oduševljeni najavljenim povećanjem minimalne zarade i penzija, ocenjujući to kao potez vlasti da dobije političke poene u slučaju raspisivanja izbora i zahtevaju da država preuzme na sebe trošak podizanja manimalca, preneo je portal Nova ekonomija.
„Može da se diže minimalac, ali da se porezi i doprinosi plate iz budžeta, da plati onaj ko je to i zamislio. Mi se radujemo zbog radnika i ja verujem da su oni to predvideli u budžetu i da će to da ide na teret države. Ne razumem kako neko može na teret poslodavaca da odlučuje o povećanju. Odakle? Gde su gurnuli privatni sektor i gde je on danas“, rekao je privrednik Zoran Drakulić.
Po njegovim rečima, ima puno firmi koje jedva „drže glavu iznad vode“, a da je povećanje minimalca moguće ukoliko se za isti iznos smanje porezi i doprinosi.
„Postoji mogućnost da, ukoliko dođe do nekih vanrednih okolnosti, da se ustanovi i nova cena rada, kao što je to sada predloženo. Nisu utvrđene neke vanredne okolnosti zašto bi Vlada izlazila sa novim predlogom. Mi ćemo kao predstavnici privrede da tražimo da se taj odnos ne menja, ali da vidimo šta je sa inflacijom i ako je BDP veći mi bi mogli to da prihvatimo“, rekao je Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca.
Dodao je da nije jasno kako da se posle smanjenja rasta BDP-a ide na uvećanje zarada.
„Pre jedno sedam ili osam godina Vlada je umanjila poreze i doprinose na plate sa 63 na ispod 60 odsto, ali onda su prestali s tim i poslednjih nekoliko godina vrše kompenzaciju privredi time što povećavaju neoporezivi deo zarade. Do 2024. godine je taj deo iznosio 25 odsto, dakle 25.000 dinara se ne oporezuje, ali preko toga da. Sada je neoporezivi deo približno 28.700 dinara. Ono što je stara boljka u platnom sistemu je odsustvo linearnog oporezivanja zarada“, rekao je Atanacković.
Istakao je da će tražiti da oni koji su isplaćivali minimalne zarade dobiju potpuno oslobađanje od poreza. Po njegovim rečima, ranije je bilo više 300.000 onih koji su na minimalcu, a sada ih je oko 95.000 od ukupno 2,9 miliona zaposlenih.
Budžet Srbije za ovu godinu projektovan sa deficitom od tri odsto, a po pisanju Nove ekonomije „nije jasno odakle su sadašnje vlasti pronašle novac u budžetu za povećanje minimalca, pa je moguće da će odustati od određenih projekata ili da će se zemlja još više zadužiti.
„Verovatno Vlada ima i političke razloge zašto diže minimalac, ali to znači i uvećanje svih ostalih zarada, što može da uveća inflaciju“, kazao je Atanacković.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić je kazao da će to povećanje minimalne zarade pogoditi neke industrije koji nisu mnogo produktivne, kao i da će uticaj na privredu zavisiti od toga koji deo tereta će država da preuzme, odnosno koliko će da smanji doprinose.
„Smanjenje doprinosa može da utiče na pad državnih prihoda. Ove godine je već bilo nekih smanjenja, povećanja. Verovatno će morati uraditi neki rebalans budžeta pred kraj godine. Čini mi se da pokušavaju da pridobiju podršku glasača koji su na protestima sada“, rekao je Arsić.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com