Novi zakon i stabilnije finansiranje ključni za komasaciju

BEOGRAD – U poslednjih 10 godina postupak ukrupnjavanja poljoprivrednog zemljišta putem komasacije pokrenut je na 125.000 hektara, ali su potrebe višestruko veće, pa je ovu proceduru neophodno unaprediti donošenjem posebnog zakona i uspostavljanjem stabilnijeg sistema finansiranja, rečeno je danas na skupu „Budućnost upravljanja ruralnim zemljištem“ u Beogradu, koji su organizovali NALED i Nemačka razvojna saradnja (GIZ).

To su ujedno ključne preporuke analize efekata komasacije koju su sproveli NALED i GIZ u okviru projekta „Jačanje upravljanja zemljištem na nivou lokalnih samouprava u Srbiji“.

Analiza je pokazala da komasacija donosi velike koristi za državu, ali doprinosi i uštedama.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović najavio je danas da će biti donet novi zakon koji će regulisati komasaciju zemljišta kako bi se taj posao sproveo na kvalitetan način.

On je na skupu „Budućnost upravljanja ruralnim zemljištem“ rekao da je potreban novi pristup i da se utvrde nova pravila igre, kao i da se nađu izvori finansiranja.

„Donećemo novi zakon koji će regulisati komasaciju i institucionalizovati nosioce koji će to sprovesti na kvalitetan način. Politička volja je najvažnija da bi se pristupilo komasaciji, morate imate i političku snagu i znanje za to“ rekao je Nedimović ističući da je cilj da se posao sprovede dobro kako ne bi bilo primedbi i žalbi.

On je rekao da će se „izdetaljisati norme“ i dodao da Ministarstvo poljoprivrede ima poseban fond za komasaciju i da će se sredstva za to iz godine u godinu uvećavati.

Nedimović je istakao da su investicije u poljoprivredu veoma važne.

On je dodao da su ključni prioriteti u oblasti poljoprivrede upravo komasacija, sistem za navodnjavanje i elektrifikacija polja.

Nedimović je naveo da u Srbiji ima preko 6, 2 miliona parcela i da prosečno gazdinstvo raspolaže sa 14 parcela koje su nekada udaljenje i po 14, 15 kilometara.

„Ovaj projekat bio je neophodan da bi shvatili u kom pravcu treba da idemo“, rekao je ministar ističuhi i da je na svakih 40 ili 50 godina potrebna jedna komasacija.

Nemački ambasador u Beogradu Tomas Šib rekao je da je uspešno okončan važan nemačko-srpski projekat saradnje i dodao da Nemačka stoji na raspolaganju svim akterima u ovom procesu u cilju unapređenja sistema.

On je rekao da će projekat biti nastavljen i da je dobro što se razmišlja o novom zakonodavnom okviru u ovoj oblasti.

Šib je naveo da se ovaj projekat praktično dobro uklopio u ciljeve razvojne saradnje dve zemlje, i podsetio da Nemačka podržava Srbiju na njenom evropskom putu, te da u tom smislu želi da pomogne da se uslovi života u rurualnim područjima poboljšaju.

Šib je rekao da je zemljište ograničen resurs, koji treba iskoristiti na najbolji način.

Analiza pripremljena u partnerstvu s Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pokazala je znacajne koristi komasacije za poljoprivrednike i uštedu od 3.300 dinara po hektaru u centralnoj Srbiji do 4.100 dinara u Vojvodini po osnovu smanjenih troškova proizvodnje.

Dodatni benefiti su besplatni upis u katastar i rešeni imovinski odnosi, pristup putu, kao i krcenje zemlje, gde se dodatna korist krece i do 11.300 dinara po hektaru.
Predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladimir Novaković istakao je da je sveobuhvatna analiza efekata komasacije na kojoj su radili eksperti NALED-a u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i uz podršku GIZ-a, pokazuje da je u prethodnih 10 godina cak 125.000 hektara poljoprivrednog zemljišta bilo ukljuceno u proces preraspodele vlasništva i ukrupnjavanja.
Prosečna veličina parcela u Vojvodini povećana je nakon komasacije sa 0,75 na 2,23ha, a centralnoj Srbiji sa 0,28 na 0,73ha cime smo se znacajno približili ili čak prestigli razvijenije evropske zemlje, rekao je Novaković.

On je naveo da su još znacajniji benefiti za same proizvođače.

Analiza je pokazala da je komasacija smanjila troškove poljoprivrednika za gorivo cak 27 odsto s obzirom na to da sada idu na jednu njivu umesto na više udaljenih.

Trošak za seme smanjen je šest odsto i za korišćenje mehanizacije četiri odsto. Potrebe za komasacijom su velike i samo u Vojvodini neophodno je obaviti ukrupnjavanje cak 800.000 hektara, rečeno je na skupu.

„Nažalost, proces komasacije u našoj zemlji, od usvajanja programa do uvodenja vlasnika u posed traje u proseku tri godine i cetiri meseca. Dosadašnjom dinamikom, od 12.500 hektara komasiranih godišnje, ne možemo da budemo zadovoljni jer bi nam za kompletno grupisanje zemljišta u Vojvodini bilo potrebno više od 60 godina“, rekao je Novaković.

Zbog toga je važno da se donese poseban zakon o komasaciji, uspostavi centralno državno telo koje će se sistemski baviti ovim pitanjem, kao i informacioni sistem koji će obezbediti adekvatne podatke o procesu i efektima, dodao je.
„Neophodno je reorganizovati sistem finansiranja komasacije sa državnog i pokrajinskog nivoa kako bi bio uskladen sa procedurama i buđžetima lokalnih samouprava i razmotriti nove modele rada lokalnih komisija za komasaciju“, rekao je Novaković.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević rekao je da je pokrajinska vlada oblast komasacije prepoznala kao jedan od prioriteta i dodao da se, iz godine u godinu, izdvaja više sredstava za te namene, kao i da su povećane površine koje su pod komasacijom.

On je kao primer naveo da je 2016. godine za početak i nastavak komasacije uloženo 57 miliona dinara, kojom je obuhvaćena površina od 50 hiljada hektara, a u ovoj godine je za te namene opredeljeno 211 miliona dinara za površinu od 105 hiljada hektara.

„Ono sa čime se suočavamo je usitnjenost parcela, ali i njihova udaljenost, kao i nepravilan oblik i zato je pokrajinska vlada ovo prepoznala kao jedan od prioriteta i svi ćemo u narednom periodu biti angažovani na tome“, poručio je Radojević.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.