Pad investicija u BiH, problem i politička nestabilnost
SARAJEVO – Direktna strana ulaganja u BIH su pre desetak godina iznosila oko milijardu evra godišnje, a danas su ona na nivou od 350 do 400 miliona evra, rekao je Tanjugu predsednik Veća stranih investitora u BiH Branimir Muidža.
“U poslednjih desetak godina imamo pad direktnih stranih investicija. Nažalost, nismo u prilici da privučemo kapital koji je preko potreban BiH. Sarajevo biznis forum je dobra prilika da sagledamo ideje i koje zakone treba promeniti kako bi privukli ulagače”, rekao je Muidža.
On dodaje da je najveći broj stranih direktnih ulagača učlanjeno u Veće stranih direktnih investitora i napominje da oni svake godine pripremaju takozvanu “Belu knjigu” u kojoj daju preporuke kako da se poboljša poslovanje u BiH.
“Kada bi se te preporuke hrabrije sprovele imali bismo veći rast BDP-a i veća zapošljavanja”, kazao je Muidža.
Navodi da se strani investitori zalažu da se napravi takav ambijent da kapital može da se “oplodi”, a jedan od načina je transparentnost i da se dozvole izdaju u zakonom predviđenom roku.
“Smatram da su strana direktna ulaganja itekako dobar mehanizam koji bi omogućio BIH da napravi ođednom više koraka i da preskoči nekoliko godina. Treba da skratimo procedure za dobijanje dozvola, da imamo predvidiv poreski okvir, jer danas, siguran sam da u BIH niko ne zna kako će mu izgledati obračun plate za šest ili za 12 meseci”, rekao je Muidži.
Jedan od razloga pada investicija može biti i politička nestabilnost, a Muidža kaže da je činjenica da ulagači gledaju kakve su političke prilike i da su u BiH svesni podela koje postoje i poruka koje se šalju, a nisu često pozitivne.
Međutim, kaže da su strani investitori koji su već prisutni u BIH “otupeli” na političke izjave i da ih je “više strah birokrata nego rata”.
Na pitanje koje su prepreke za formiranje zajedničkog ekonomskog tržišta u regionu, Muidža kaže da su pojedine zemlje regiona u EU, druge nisu, treće treba tek da postanu kandidat i to su, ističe, objektivne prepreke.
“Osim toga imamo različite poreske sisteme, tako da sve to onemogućava da se region smatra kao jedno ekonomsko područje”, kazao je on.
Mišljenja je da su mladi najveći kapital u regionu i da je došlo vreme da se na region ne gleda kao na izvor jeftine radne snage već obrazovanih ljudi.
“Verujem da će i nase plate biti puno veće nego sto je to sada”, rekao je Muidža.
Esmir Mulić direktor kompanije Workz koja, između ostalog, proizvodi sim kartice za Telekom Srbija je na pitanje o zajedničkom tržištu kazao da privrednici već sada sarađuju i naveo da su administrativni zahtevi glavna prepreka.
“Ukoliko bi se administartivni zahtevi uskladili prema privrednicima i ubrzale procedure za obavljanje svakodnevnih poslova sve bi bilo lakše brže i jednostavnije“, rekao je Mulić i naveo da bi zajedničko tržište bilo veliki potencijal za zemlje koje su nastale raspadom bivše Jugoslavije.
Upitan koliko takse iz Prištine prave problem privrednicima, Mulić kaže da su one sigurno jedna otežavajuća okolnost za privrednike iz BiH I Srbije, jer, kako kaže, oni sa svojim proizvodima ne mogu biti konkurentni.
“Ukidanje carinskih nameta bi pomoglo da firme sa tih podrcuja izvoze pod istim uslovima kao ostali”, rekao je Mulić.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.