Pekari u Boliviji su skoro prepolovili tamo popularne zemičke koje su nekada bile teške 100 grama, a sada su po 60 grama jer im je Vlada zamrznula cene po komadu.
Bolivijci tako plaćaju istu cenu – 50 centi (0,03 evra) za jednu, ali su zemičke skoro upola manje i nižeg su kvaliteta nego pre.
Razlog zamrzavanja cena je finansijska kriza koja osakaćuje uvoz brašna, a inflacija uništava budžete.
Mnogobrojni znaci haosa u Boliviji pred predsedničke izbore koji će biti u nedelju, govore o državi zaglavljenoj u prošlosti posle 20 godina ekonomskog modela bivšeg lidera Eva Moralesa i u najgoroj privrednoj krizi za četiri decenije.
Desničarski lideri, biznismen Samjuel Dorija Medina i bivši predsednik Horhe „Tuto“ Kiroga, predložili su ukidanje politički zapaljivih subvencija koje održavaju mrežu socijalne sigurnosti.
„Otvoreno kažem: ukinuću subvencije jer su najveći apsurd“, rekao je Dorija Medina za Asošijejted pres ovog meseca, misleći na motorno gorivo koje Bolivija subvencioniše milijardama dolara godišnje.
Danas međutim, u Boliviji besni bitka oko hleba jer ponestaje čvrste valute za uvoz pšenice, pošto ta zemlja proizvodi manje od 25 onoga onoga što troši.
Boreći se da reši zaostatak uvoza, Vlada je usporila ili u nekim slučajevima obustavila isporuke subvencionisanog brašna. Hleb je nestao s polica, a redovi za hleb su počeli da se pojavljuju širom glavnog grada La Paza.
Nedostatak američkih dolara takođe je otežao uvoz dizela, što je dovelo do nestašice tog goriva i pokrenulo pitanja o sposobnosti Bolivije, zavisne od uvoza, da nastavi da subvencioniše svoje osnovne namirnice.
Poljoprivrednici ne samo što koriste dizel gorivo za pogon mašina za navodnjavanje, već cena dizela doprinosi i ceni uvezene hrane.
Pre oko dve godine Bolivija je imala nižu godišnju stopu inflacije od Nemačke. Danas je među najvišim u regionu, a Vlada je izvestila da su potrošačke cene u julu porasle za 25 odsto u odnosu na jul 2024. godine.
Ali cena hleba se nije promenila 17 godina.
Bolivija uvozi većinu pšenice iz Argentine, gde su pod libertarijanskim predsednikom Havijerom Milijem cene porasle zajedno s vrednošću argentinskog pezosa.
Bolivijska agencija za žitarice EMAPA distribuira subvencionisano brašno pekarima po fiksnoj ceni, dok od njih zahteva da prodaju hlepčiće za 50 centi po komadu – oko petine onoga koliko bi koštalo da se ista zemička napravi sa sastojcima kupljenim po maloprodajnim cenama.
Kako cene drugih sastojaka rastu, mnoge pekare koje subvencioniše država, upozoravaju da su pred bankrotom. Desetine pekara su prošlog meseca organizovale 24-časovni štrajk zahtevajući da prodaju svoj hleb po tržišnim cenama.
Istorija od Francuske revolucije 1789. do nemira u Venecueli 1989. godine pokazuje zašto se Moralesova stranka Pokret ka socijalizmu (MAS) nije usudila da menja cene: „Kada cena hleba poraste, to je dan kada se sve urušava“, rekao je 40-godišnji Jakobo Čoke, računovođa koji kupuje hlepčiće s puterom iz nesubvencionisane pekare, a koštaju 20 centi više.
„Nekada smo doručkovali jednu zemičku, a sada nam trebaju dve da bismo se osećali siti“, rekla je na pijaci ljutito Karmen Munjoz (65), „ne zaboravimo da nas je socijalizam doveo dovde“.
Kada su cene roba skočile 2007. godine, Morales, vođa sindikata uzgajivača koke, izabran godinu dana ranije na svoj prvi od tri predsednička mandata, iskoristio je prihode od procvata izvoza prirodnog gasa za finansiranje subvencija za hleb i druge osnovne potrepštine.
Ali kako je proizvodnja gasa pala deceniju kasnije, MAS je posegnuo za deviznim rezervama da bi nastavio trošenje i taj model je postao pogubno skup: prošlogodišnje subvencije za hranu i gorivo činile su više od 4,2 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Pošto Vlada nije u mogućnosti da na vreme plati dobavljačima, a kamioni su zaglavljeni zbog nestašice goriva, mesečne isporuke mlevene pšenice iz EMAPA su sve manje, ostavljajući subvencionisane pekare bez brašna. Čak i dok pekari troše svoju ušteđevinu da bi kupili druge sastojke, sporazum o subvencijama im zabranjuje da sami nabavljaju brašno.
„Umesto da pomažu, subvencije nam štete“, rekao je pekar Huan de Dios Kastiljo.
Neki pekari kažu da je EMAPA – dugo optuživana da favorizuje članove stranke MAS, potpuno obustavila snabdevanje pekara.
EMAPA sve negira i kaže da istražuje izveštaje o pekarima koji preprodaju subvencionisano brašno po naduvanim cenama na crnom tržištu ili pokušavaju da prodaju pecivo s jeftinim dodatkom skroba od korena žbuna kasave (manioke).
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com