Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević je danas na plenarnoj sednici Skupštine Srbije ponovo ukazala da Predlog Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima nije legalizacija, već je cilj evidentiranje svih objekata, a potom, ako ispunjavaju posebne uslove, upis prava vlasništva.
„Ovaj zakon nije ni legalizacija, ni ozakonjenje, suština ovog Predloga zakona je da je reč o evidentiranju i formalizaciji postojećeg vlasništava objekta“, rekla je Sofronijević predstavljajući poslanicima predložene propise.
Predloženo je, kako je rekla, da država prvi put sveobuhvatno uređuje evidentiranje i upis prava svojine na objektima i zemljištu ispod objekta, ako investitori nisu gradili na svom zemljištu.
Prema njenim rečima, predloženi zakon se zasniva na Ustavnom načelu i obavezi države da obezbedi pravnu sigurnost i jedinstvenu evidenciju nepokretnosti.
Dodala je da je predloženi zakon usklađen sa međunarodnim konceptom koji promovišu Ujedinjene nacije, a usaglašen je i s mnogim međunarodnim deklaracijama.
Navela je da decenijama stotine hiljada objekta u Srbiji nisu bili upisani u registar, „iako u njima žive ljudi i plaćaju obeveze“, a to je pokretalo sudske sporove.
Za pitanja stabilnosti i kvaliteta bespravnih objekata, po rečima Sofronijević, u pravnom sistemu sada postoje jasni propisi, pre svega inspekcijiski.
Inspekcija, kako je rekla i sada ima ovlašćenje da donese rešenje o rušenju bespravnih objekata.
„Naše načelo je da se svi objekti prvo evidentiraju, a zatim stave u format sistemske kontrole“, rekla je Sofronijević.
Dodala je da je na teritoriji Srbije evidentirano 4,8 miliona objekata za koje ne postoji pouzdan dokaz o vlasniku, dok je 2016. godine postojalo 1,6 miliona bespravnih objekta od kojih su 972.000 bili stambeni.
Predloženi zakon, po njenim rečima, ima i socijalni aspekt jer se pravi razlika između građana koji su bespravno i iz nužde gradili dom za stanovanje, od onih koji su zloupotrebili pravo gradnje da bi sticali profit.
Sofronijević je rekla da predloženi zakon uspostavlja jedinstveno načelo da je naknada jednaka za sve i da za one kojima je to jedini dom i za domaćinstva u selu, iznosi 100 evra, a u Beogradu će biti od 100 do 1.000 evra. Naknade po gradovima zavise od broja stanovnika.
Istakla je da će investitori koji su bespravno gradili, biti u nepovoljnijem položaju jer će morati da plate doprinos za uređenje građevinskog zemljišta bez popusta za jednokratnu uplatu i bez prava na uplatu na rate.
„Ovim zakonom se ide na nultu toleranciju bespravne gradnje, a ona će se postići tako što će sve biti upisano u korist države ili uklonjeno ako se nalazi u zaštićenoj zoni, i eventualno iskorišćeno za opšte dobro, vrtiće, domove kulture“, rekla je Sofronijević.
Dodala je da zakon nije politički i da je predviđena elektronska procedura koja neće imati „posrednika“.
Predloženim zakonom, kako je navela, izmeniće se Zakon o planiranju i izgradnji kojim su predviđene nove nadležnosti građeviske inspekcije u lokalnim samoupravama i Republici koja će kontrolisati bespravnu izgradnju i izveštavati Agenciju za prostorno planiranje.
Istakla je da je neophodno u širokoj raspravi doneti novi Zakon planiranju i izgradnji, a da se Predlog zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima donosi po hitnom postupku.
„Ovaj zakon, za koji se nadam da će biti usvojen, donosi se po hitnom postupku jer kada god je bilo najavljeno donošenje zakona o legalizaciji, dogodio se bum divlje gradnje“, navela je Sofronijević.
Objasnila je da je predloženim Zakonom o državnom premeru i katastru predviđeno da se reše problemi sa starom dokumentacijom pri upisu vlasništva.
Procedura je, po njenim rečima, uvođenjem „male konvalidacije“ (naknadnog osnaženja nevaljanog pravnog posla), pojednostavljena u slučajevima kada nedostaje neki dokument ili je napravljena greška pri upisu parcele.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com