Mere pomoći građanima, koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, su populističke i služe za marketing jer administrativno ograničavanje trgovačkih marži i kamata na kredite ne rešava problem, rekli su ekonomisti za agenciju Beta i naveli da je zabrana izvršiteljima da izbace vlasnike stana, ako ne plaćaju kredit kojim je obezbeđen, moguća samo ako država kompenzuje kreditora.
„Mere su unapred ‘bačene’ u javnost, iako dosta nejasne i maglovite kako bi priča o njima trajala i izazvala pozitivan efekat po onoga ko ih je plasirao“, naveo je ekonomista Saša Đogović za agenciju Beta, komentarišući mere koje je Vučić najavio za bolji standard, posebno srednjeg sloja stanovništva.
Đogović je ocenio da su te administrativne mere „populističke, služe za marketing, lepo zvuče, ali su efekti minimalni i ne rešavaju problem“.
Vučić je ranije nagovestio da će se mere odnositi na ograničavanje trgovačkih marži, kamata na kredite i nemogućnost izvršiteljima da oduzmu građanima stan ili kuću kao jedini krov nad glavom ako su obezbeđeni kreditom, koji se ne otplaćuje.
„Te mere nemaju karakter leka tipa ‘andol’, kao što smo i mi nekada bili primorani da radimo, već pre svega jednog trajnog antibiotika i verujemo da ćemo postići izuzetne rezultate“, rekao je nedavno Vučić.
Đogović je rekao da je mere teško vrednovati jer nisu precizirane, ali kada je reč o bankarskim kamatama jasno je da ne može predsednik da ih uredbom određuje jer su centrale banaka, uglavnom u inostranstvu.
„O kamatnim stopama mogu da odlučuju Narodna banka Srbije u interakciji sa Udruženjem banaka kako bi došli do nekih rešenja, ako je moguće. Bankari i kada se ograniče kamate uvek nađu zaobilazan način da to naplate“, rekao je Đogović.
Dodao je da je i ograničavanje trgovačkih marži populistička mera sa „andol efektom koji ne leči bolest, a bolest u Srbiji je nedefinisana politika za poljoprivredu“.
Kada je reč o cenama, kako je Đogović rekao, postoji sumnja u kartelizaciju, odnosno da se trgovci dogovaraju o visini cena na šta je ukazala Komisija za zaštitu konkurencije, a prošlo je godinu dana i nema nikakvog nalaza kako bi se primenile sankcije.
Smanjena poljoprivredna proizvodnja, istakao je Đogović, podstiče rast cena hrane i podgreva inflaciju.
„Suša nekoliko godina smanjuje rod, a nema dovoljno investicija za navodnjavanje, ne prate se klimatske promene, ne radi se na utvrđivanju ratarskih i voćarskih kultura koje se mogu uzgajati u uslovima visokih temperatra, bez padavina, ne ulaže se u zaštitne mreže u slučaju vremenskih nepogoda kako bi se ublažile suše i smanjila šteta u proizvodnji“, kazao je Đogović.
Poljoperdadna politika je, prema njegovim rečima, dosta pasivna, a ta grana privrede je posle energetske najvažnija.
Klimatske promene, kako je naveo, utiču i na energetiku, zbog smanjenih dotoka vode za rad hidrocentrala.
„Srbija mora rešiti problem građenja klasičnih nuklearih elektrana kako bi postala suverena u obezbeđenju električne energije koja će se sve više trošiti zbog novih investicija i veštačke inteligencije“, rekao je Đogović.
Iza poljoprivrede po prioritetu su, prema njegovim rečima, inovativne i kreativne industrije i Vlada Srbije time treba da se bavi.
Savetnik za investicije i bivši bankarski službenik, Slavko Carić rekao je za agenciju Beta da postoji mogućnost da država usvoji propis o zabrani izvršiteljima da oduzmu građanima krov nad glavom pod uslovom da je obezbeđen kreditom koji ne otplaćuju, ali da u tom slučaju država treba da obezbedi kompenzaciju kreditoru.
„U nekim evropskim zemljama ne mogu se prinudno iseliti ljudi u toku zime ako ne otplaćuju kredit za stan. Mislim da i Srbiji moguće naći slično rešenje, ali da država, na primer iz kapitala Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, čija se funkcija ‘izgubila’, komenzuje banku“, rekao je Carić.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com