Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je da će inflacija u Srbiji u narednim mesecima biti iznad projekcije centralne banke, a da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti manji od očekivanog.
„Međugodišnja inflacija u julu je iznosila 4,9 odsto, što je iznad cilja NBS da bude tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto“, rekla je Tabaković na prezentaciji mesečnog izveštaja o inflaciji.
Kako je istakla, veći rast inflacije najvećim delom je posledica poskupljenja voća čije cene su u julu imale međugodišnji rast od 36 odsto i da je samo po tom osnovu međugodišnja inflacija u julu u odnosu na april bila viša za 0,5 procentnih poena.
„I u većini drugih zemalja regiona, zbog rasta cena hrane i energije beleži se rast inflacije u junu“, kazala je Tabaković.
Nepovoljne vremenske prilike, mraz u proleće, a suša u junu, doprinele su, po rečima Tabaković, da prinosi voća budu manji, a cene značajno veće, pa NBS, zajedno sa nadležnim institucijama, preduzima mere da se rešava problem negativnih efekata klimatskih faktora na ponudu i cene hrane, pre svega korišćenjem osiguranja po povoljnijim uslovima.
„Inflacija će postepeno usporavati u narednoj godini i u proseku će iznositi četiri odsto, a krajem 2026. godine približiće se centralnoj vrednosti cilja. Faktori koji će uticati na očekivano usporavanje inflacije tokom horizonta projekcije i dalje su restriktivni monetarni uslovi, visoka baza kod cena hrane, pre svega voća i povrća, niža uvozna inflacija i slabljenje dolara prema evru“, kazala je ona.
Tabaković je navela da je usled blokada u Srbiji smanjeno investiciono i potrošačko poverenje pa je nova projekcija NBS da će rast BDP-a Srbije u ovoj godini, umesto 3,5 odsto, kako je ranije bilo predviđeno, iznositi 2,75 odsto, a u naredne dve godine između četiri i pet procenata.
Rast BDP-a u prvom, kao i drugom kvartalu ove godine, bio je dva odsto.
„U drugoj polovini godine i dalje očekujemo ubrzanje ekonomske aktivnosti, čemu treba da doprinesu nastavak rasta proizvodnje i izvoza automobilske industrije, kao i realizacija infrastrukturnih projekata, planiranih programom „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027“, rekla je Tabaković.
Navela je da je veći uvoz robe i usluga od izvoza uticao da deficit tekućeg računa platnog bilansa u prvoj polovini godine iznosi oko dve milijarde evra, što je 4,7 odsto BDP-a.
Rast robnog uvoza od 11,4 odsto međugodišnje, prvenstveno je, kako je rekla, bio vođen rastom uvoza repromaterijala i potrošnih dobara.
Istakla je da je priliv po osnovu stranih direktnih investicija za šest meseci ove godine iznosio je 1,5 milijardi evra, što je bilo za oko 40 odsto manje nego u istom periodu 2024, delom kao posledica iznadprosečnih jednokratnih priliva u prošloj
godini, zatim smanjenog investicionog poverenja globalno posmatrano, ali i odlaganja određenih investicija zbog protesta i blokada u zemlji.
„Ipak, u poslednja dva meseca uočava se da se dinamika priliva stranih direktnih investicija približava prosečnim mesečnim ostvarenjima iz prethodne godine, tako da je realno očekivati da u nastavku godine priliv bude veći nego
u prvoj polovini godine“, rekla je Tabaković.
Dodala je da će „na takva kretanja uticati smanjenje globalne neizvesnosti nakon postizanja dogovora oko carina, mada i dalje ostaju otvorena brojna pitanja vezana za sprovođenje tih sporazuma“.
„Imajući to u vidu, projektujemo da će učešće deficita tekućeg računa u BDP-u ove i naredne godine biti u rasponu 5,0–5,5 odsto i da će u velikoj meri biti pokriveno neto prilivima po osnovu stranih direktnih investicija, koji se projektuju na oko 4,5 odsto BDP-a“, rekla je Tabaković.
NBS je, prema njenim rečima, radi očuvanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, na deviznom tržištu uglavnom bila neto kupac deviza i ne samo da je u potpunosti nadoknađen iznos prodatih deviza s početka godine, već je po
osnovu intervencija na deviznom tržištu ostvaren rast deviznih rezervi od 130 miliona evra, zaključno s krajem jula.
Devizne rezerve zemlje na kraju jula, kako je navela, iznose 28,3 milijarde evra i dalje su znatno iznad kriterijuma kojima se utvrđuje njihova adekvatnost.
U strukturi deviznih rezervi učešće zlata, prema njenim rečima, trenutno iznosi blizu 17 odsto, a količina zlata dostigla je 50,9 tona.
Tabaković je istakla „da ima prostora da se u bankama i dalje snižavaju marže, pogotovu kod dinarskih kredita, ali ne generalno nego za slojeve stanovništva koji imaju tretman srednje klase i za one koji ne stoje tako dobro“.
„Meni je važno da mi imamo rezultat (rada) i još važnije od toga je da čoveku koji stoji na prvoj liniji odbrane suvereniteta Srbije i njene ekonomije, govorim o predsedniku Aleksandru Vučiću, koliko je to moguće u globalnim uslovima, ali i želji da se podigne standard stanovništva, sloja koji može da živi bolje, ali zato što je pohlepa kod drugih ili želja za profitima toliko zaslepljujuća, oni ne žive bolje“, navela je Tabaković.
Istakla je da će NBS u tome pomoći (Vučiću) i da je to zadatak svih institucija u Srbiji.
Generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Savo Jakovljević rekao je da je sa Međunarodnim monetranim fondom dogovoreno povećanje cene električne energije za oktobar od sedam odsto i to povećanje je uključeno u projekciju inflacije, a taj doprinos inflaciji iznosi 0,4 odsto.
On je rekao da je razlog za povećanje cene struje to što je među najnižima u regionu i Evropi i iznosi 0,11 evra po kilovatčasu.
„Trenutno na inflaciju najveći uticaj imaju cene voća i povrća, ali će se postepeno smanjivati. Nije realno očekivati da svake godine budu rekordne cene voća i povrća. Regulisane cene, u koje spada i cena struje, imaju uticaj na inflaciju ove godine od 5,8 odsto što će se smanjivati jer one uvek doprinose inflaciji jedan odsto“, rekao je Jakovljević.
Tabaković je dodala da kada je reč o ceni struje više je brine da li će to nepovoljno uticati na one koji u Srbiji investiraju nego smanjenje broja kilovata za ulazak u crvenu zonu (iznad 1.600 kWh mesečno).
Ona je rekla svoje aktivnosti usklađuje sa periodom kada je na snazi jeftinija struja kako ne bi ušla u crvenu zonu „jer ta mera treba da utiče na obazrivije korišćenje oskudnih izvora“ i da na nju nema primedbi.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com