U trendu

Zvaničnici pohvalili postavljanje protivgradnih mreža u Sremu

Ulaganje u protivgradne mreže i sisteme za navodnjavanje neophodno je radi sprečavanja štete od klimatskih promena – izjavio je danas ministar zadužen u Vladi Srbije za regionalni razvoj, Milan Krkobabić.

Krkobabić i drugi zvanilnici su danas u Maloj Remeti, nadomak Fruške Gore, posetili plantažu i vinariju „Atos Fructum“ koja je postavila protivgradne mreže nad 100 hektara zasada jabuka i primenila i druge mere za očuvanje i povećanje prinosa.

On je rekao da je iriški kraj, kao voćarski, „četvrti po značaju u Evropi“, upravo zbog primene najsavremenijih agrotehničkih mera.

„Znanje, udruživanje, primena savremenih tehnologija za dolazeće meteorološke uslove su recept za dobar uspeh. Ovako treba da izgleda Vojvodina i Srbija“, ocenio je Krkobabić.

Kazao je da su protivgradne mreže dobro rešenje i da kvalitetne traju do 25 godina, ali da su potrebna i ulaganja u sisteme za navodnjavanje i odvodnjavanje.

Vlasnik vinarije Mitar Deurić je rekao da je njegova kompanija godinama ulagala u protivgradne mreže, ostalu infrastrukturu i primenu agrotehničkih mera, što im se višestruko isplatilo.

On je rekao da su u tom kraju „u poslednjih deset godina svake godine imali grad i vremenske nepogode“ i da se postavljanje mreža isplatilo već u trećoj godini.

Ocenio je da je „danas nezamislivo da budete ozbiljan ‘igrač’ na tržištu ako nemate protivgradnu zaštitu“.

Akademik i predsednik Odbora SANU za selo, Dragan Škorić je čestitio Deuriću zbog tog programa i dobrog rezultata.

„Srbija ima resurse i voleo bih da u svakom kraju Srbije u narednih deset-petnaest godina imamo po jedan ovakav kompleks. Srbija ima nauku, znanje i struku, a samo dobri projekti i finansijeri mogu pokrenuti Srbiju“, rekao je Škorić.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Zoran Keserović, je ukazao da je vinarija u Irigu primer kako se može pokrenuti poljoprivredna proizvodnja u Srbiji.

„Sada u okolini (Iriga) imamo preko 700 hektara pod protivgradnim mrežama“ koje „ne štite samo od grada, nego i od ‘ožegotine’ (oštećenja od sunca i vrućine) koja je primetna proteklih nekoliko godina“, kazao je Keserović.

Izneo je da postavljanje protivgradnih mreža košta 13 do 16 hiljada evra po hektara i da se velike štete od grada i drugih nepogoda mogu isplatiti već za godinu dana.

„Videli ste šta se desilo ovih dana s velikim štetama od grada. Da li je moguće da Srbija ima samo pola procenta zasada pod protivgradnim mrežama i sa sistemima za navodnjavanje? Moramo izdvojiti više sredstava za ovu sigurnu tehnologiju“, rekao je Keserović.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike