Diskriminacija:Više razumevanja, ali ne i prostora u medijima

BEOGRAD – Povodom Međunarodnog dana diskriminacije tradicionalno su uručene godišnje novinarske nagrade za toleranciju, a najnovije istraživanje koje je danas predstavljeno pokazuje da novinari imaju dobar uvid u rasprostranjenost diskriminacije, ali se te teme ne obrađuju često, iako redakcije imaju razumevanja za tu oblast, jer se prednost daje senzacionalističkim tekstovima.

Nagrade su dodeljene na godišnjoj konferenciji „Srbija bez diskriminacije“ koju je organizovala Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u saradnji sa Misijom OEBS-a i Fondom za dobru upravu Vlade Ujedinjenog Kraljevstva.

Predstavljajući istraživanje „Odnos novinara i novinarki prema diskriminaciji u Srbiji“, sociolog Gradimir Zajić je rekao da se zapaža da su novinari saglasni da u Srbiji postoji govor mržnje.

Iz istraživanja se može zaključiti da većina novinara nije specijalizovana za teme iz oblasti diskriminacije zbog malog broja zaposlenih u redakcijama, ali da o tome izveštavaju kompetentno, međutim, kod jednog broja novinara se primećuje da ne prave razliku između povrede prava i diskriminacije.

To znači da nemaju dovoljno znanja za pisanje o složenijim stvarima iz te oblasti, naveo je Zajić.

U istraživanju je učestvovalo 164 predstavnika štampanih i elektronskih medija iz cele Srbije.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković istakla je da je ideja ravnopravnosti osnov svakog društva.

Janković je navela da će prioritet u narednom periodu biti rad na dostupnosti i prepoznatljivosti institucije Poverenika kojoj se građani obraćaju da bi dobili zaštitu i koja stvara društvo u kojem će, kako kaže, vladati pravo i jake institucije i u kojem će mladi želeti da žive.

„Bavljenje ljudskim pravima nije vredno ukoliko se bojite umesto da zaštitite i ako kalkulišete koga, kada i kako štitite“, rekla je Janković.

Poverenica ištakla važnost saradnje sa sudstvom, partnerstvo sa civilnim sektorom i podršku medija u borbi protiv diskriminacije i stvaranju društva zasnivanog na međusobnom razumevanju, poštovanju i prihvatanju.

Ukazala je na zakonsko pravo da Poverenik pokrene sudske procese na osnovu pritužbi za diskriminaciju i navela slučaj građanke koja je dobila otkaz kada je obolela od leukemije kao jednu od pokrenutih parnica.

Andrea Oricio šef misije OEBS-a kaže da je Srbija ispravno prihvatila zaštitu ljudskih i manjinskih prava kao temelj za izgradnju slobodnog i demokratskog društva u kojem se svi tretiraju jednako. Dodaje da je rad Poverenika za zaštitu ravnopravnosti dokaz opredeljenosti vlasti da rešava pitanje diskriminacije.

On je dodao da je zahvalan poverenici Janković što je okupila one koji su na istom zadatku da pomognu Srbiji u izgradnji društva u kome, kako kaže, nema mesta za diskriminaciju.

„Srbija sa svojom bogatom kulturom mora da nastavi da promivise raznolikost. Takođe mora da poštuje obaveze na međunarodnom nivou, kao i obaveze koje proističu iz domaćih propisa“, rekao je Oricio.

Značajan deo posla je, ističe Oricio, sprecavanje netolerancije kroz podizanje nivoa svesti, jer, kako navodi, netolerancija može biti veoma opasna alatka određenim grupama koje imaju različitu vrstu podrške.

On je istakao da mediji igraju ključnu ulogu u izgradnji svesti o toleranciji, navodeći da se nagradama koje su dodeljene novinarima koji promovišu te vrednosti skreće pažnja javnosti u Srbiji na životne priče.

Među pobednicima su novinarima lokalnih i nacionalnih medija, rekao je Oricio i dodao da će oni koji su dobili prve nagrade imati priliku da posete Veliku Britaniju.

Ambasador Velike Britanije Denis Kif izrazio je zadovoljstvo što drugu godinu učestvuje na godišnjoj konferenciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i istakao da ta ambasada podržava rad nezavisnih tela i institucija u Srbiji u cilju jačanja demokratije.

On je naveo da je Vlada Velike Britanije kroz Fond za dobru upravu podržala projekat „Podrška sprovođenju zakonodavstva za zaštitu ljudskih prava“ u saradnji sa institucijom Poverenika, a koji je posvećen stateškim parnicama koje, kako kaže, treba da poboljšaju sudsku praksu u sprečavanju diskriminacije.

„Takve parnice dovode do reformi u pravosuđu, dovode u pitanje ustaljene procese i povećavaju svest javnosti o diskriminaciji“, rekao je ambasador i dodao da je reč o inovativnom modelu koji podrazumeva aktivnu saradnju civilnog sektora i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Nagrađeni su Suzana Duka (RTS), Miodrag Sovilj (N1), Višnja Višnjić (RTS), Radmila Relić (RTV Mag), Gorica Nikolin (Radio 021), Marija Marić (Radio RTV), Vladimir Dorčev Valternov (Storyteller), Marijana Čanak (Portal o invalidnosti) i Slavica Tomčić (Kurir).

Na panelu u okviru konferencije, posvećenom ulozi i značaju strateških parnica u sudskoj praksi u Srbiji, sudija Vrhovnog kasacionog suda Srbije Lidija Đukić je podsetila da je Srbija pre devet godina usvojila Zakon o zabrani diskriminacije i istakla da je neujednačena sudska praksa otežava njegovo sprovođenje.

Ukazala je na značaj strateških parnica koje pokreće Poverenik za zaštitu ravnopravnosti koji na taj način postaje i kreator sudske prakse.

„Takve parnice omogućuju da se sudstvo i Poverenik budu na istom zadatku-borbi protiv diskriminacije, a niko bolje od Poverenika ne može da predoči elemente diskriminacije u konkretnom slučaju“, navela je Đukić.

Pravobranilac za ravnopravnost polova Hrvatske Višnja Ljubičić rekla je da je pred sudovima u toj zemlji do sada vođeno desetak postupaka po tužbama za diskriminaciju među kojima je i tužba protiv bivšeg predsednika Fudbalskog saveza Hrvatske Vlatka Markovića zbog izjave da „nikad nije upoznao fudbalera homoseksualca jer fudbal igraju zdravi ljudi“.

„Civilne organizacije su odmah podnele tužbu koja je prvobitno bila odbijena uz obrazloženje da svako ima pravo na svoje mišljenje i slobodu izražavanja. A kad smo dobili prvostepenu presudu, čekali smo četiri godine na odluku Vrhovnog suda“, kazala je Ljubičić.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.