Janjić: Dogadjaji na severu Kosova liče na kontrolisani sukob

Osnivač Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ocenio je danas da poslednja dogadjaji na severu Kosova liče na „kontrolisani“ sukob Beograda i Prištine oko dokazivanja prava i pokazivanja moći da se kontroliše teritorija.

Predstavljajući četvrti izveštaj o monitoringu „unutrašnjeg dijaloga“ o Kosovu za period od 16. februara do 15. marta, Janjić je kazao da je Priština načinom hapšenja direktora Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo Marka Djurića htela da poruči da ima moć za kontrolu teritorije.

„Tako je počinjalo i devedesetih godina u Kninu i drugim gradovima Hrvatske i BiH. Isti je rukopis, bez obzira da li iza njega stoje domaće ili strane službe“, kazao je Janjić na skupu u beogradskom Medija centru.

Po njegovim rečima, minimum onoga što vlast u Prištini mora da uradi povodom hapšenja Marka Djurića, jeste da kazni one pripadnike policije koji su tokom intervencije u Kosovskoj Mitrovici prekršili ovlašćenja.

„Dan pre nego što je uhapšen Marko Djurić, u Berlinu (odnosno u Nemačkoj) je uhapšen (smenjeni predsednik Katalonije) Karles Pućdemon. Tu se videlo šta je Evropa, a gde smo mi sada“, kazao je Janjić.

Komentarišući dolazak visoke predstavnice EU Federike Mogerini u Beograd odmah posle hapšenja Djurića, Janjić je kazao da tu posetu smatra „nastavkom dijaloga“.

„Mogerini je došla na pravu adresu. Ona je najodgovornija za nastavak dijaloga i dobro je što je ostvaren direktni kontakt“, kazao je Janjić.

Uz ocenu da je pitanje nastavka dijaloga Beograda i Prištine otvoreno, Janjić je dodao da „ne valja“ sadašnja metodologija dijaloga.

„Tehnički dijalog kao mehanizam ne valja, nametnula ga je EU i on gnjavi ceo proces već pet godina. Vreme je nametnulo da nema smisla ići u novu fazu dijaloga dok se prethodno preuzete obaveze iz Briselskog sporazumu ne sprovedu“, rekao je Janjić.

Govoreći o opštim odlikama „unutrašnjeg dijaloga“ o Kosovu, od 16. februara do 15. marta, Janjić je kazao da je njegova institucionalizovana forma stigla na Ksovo, da je tema Kosova bila potisnuta u drugi plan pred izbore u Beogradu, da je povećan interes za temu primene Briselskog sporazuma, i da je povećano izjašnjavanje za i protiv ideje o razgraničenju Srba i Albanaca.

„Sada imamo situaciju dvostruke jednostranosti, gde je Priština jednostrano proglasila nezavisnost, a Srbi najavljuju da će jednostrano formirati ZSO. Pitanje je da li je Beograd izabrao pravi momenat za aktiviranje ZSO kao ‘crvene linije’ koju neće preći, odnosno da li se radi o aktiviranju ‘plana B’ koji podrazumeva da se bar za sever Kosova dobije teritorijalna autonomija“, naveo je Janjić.

Predstavljajući izveštaj o reagovanju javnog mnjenja na društvenim mrežama na hapšenje Djurića, Tatjana Vehovec iz Centra za nove medije „Liber“ kazala je da 83 odsto gradjana smatra da je hapšenje „obmana, režija ili dogovor“, dok 39 odsto smatra da je to dokaz da Kosovo nije deo Srbije.

Istraživanje je pokazalo i da je 20 odsto gradjana u komentarima na društvenim mrežama pozivalo na rat, pri čemu je 17 odsto iskazalo ličnu distancu – u smislu da bi trebalo poslati vojsku ili policiju na Kosovo, dok je tri odsto izrazilo spremnost da lično uzme oružje i krene u rat.

Zabeležen je i rast antizapadnog i proruskog raspoloženja dok je podršku Vladi Srbije, empatiju prema Djuriću i poverenje u predsednika Srbije Aleksandra Vučića iskazao samo jedan odsto gradjana iz ovog uzorka.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.