Može li se do prvog miliona bez pomoći vlasti – eksperti

Šta kažu ekonomisti o prvom milionu

(Agencija Beta emituje seriju tekstova pod zajedničkim naslovom: Biznis i politika u Srbiji – može li se do prvog miliona bez pomoći vlasti. Povod je knjiga novinara Miše Brkića „Biznis klasa“, neka vrsta poslovnih biografija najuspešnijih srpskih biznismena. Juče smo objavili osnovne naznake iz izjava nekih od vodećih srpskih biznismena citiranih u knjizi, a danas emitujemo treći i poslednji segment serije, mišljenja ekonomskih i drugih eksperata.)

Ekonomski eksperti sa manjom ili većom dozom rezervi gledaju na tvrdnje vodećih srpskih biznismena da im država nije pomogla u poslovnim uspesima. „To je malo verovatno u zemlji u kojoj država kontroliše praktično svaku veću privrednu aktivnost“, kaže za agenciju Beta ekonomista Miroslav Prokopijević, uz ocenu da su poslovni ljudi „prećutali kako im je država pomogla“.

„Tih načina (za pomoć države) je bilo više. Povlašćeni krediti (ili oni koji se ne vraćaju), plaćanje ministara i stranaka da bi se dobile informacije, pogodna zakonska rešenja, veliki poslovi, dobijanje dozvola za gradnju, uvoz, itd. preko veze (uz davanje mita ili reketa), tolerisanje kašnjenja plaćanja dobavljačima, instrumentalizacija sudstva, poreske olakšice i opraštanje poreskih dugova, sprečavanje raznih inspekcija i poreskih organa da vršljaju po firmama, tolerisanje pranja novca, legalizacije nezakonito stečenih sredstava – samo su neki od načina na koje je država ovde pomagala poslovnim ljudima. Naravno, ne svima u istoj meri“, ocenjuje Prokopijević.

On kaže da, „ako se pod ‘biznis klasom’ podrazumeva grupa onih koji imaju veće poslove i zarade, onda se može reći da u Srbiji takva grupa postoji. Ona nije brojna, verovatno negde izmedju nekoliko desetina i jedne stotine“.

Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da je, čak i u slučajevima kad je prvi milion zaradjen u sprezi sa politikom, za to kriva država, a ne privrednik koji je iskoristio povoljnu situaciju. „Državne institucije su dužne da spreče bilo kakve privilegije i obezbede poštovanje zakona… Sistem mora da bude transparentan, da obezbedi jednake uslove za sve učesnike na tržištu i da onemogući bilo kake ‘nestastušluke’ na koje su spremni poslovni ljudi da bi profitirali“, naveo je on.

Madžar veruje da je moguće steći prvi milion evra bez dobrih veza sa vlašću i korišćenja raznih privilegija, ali da svakako ima i onih koji su se obogatili na taj način. „Ljudi koji imaju hrabrosti i spremni su da rizikuju, mogu da steknu veliko bogatstvo, a da nemaju nikakav dodir s ljudima na vlasti. Veliki broj srpskih biznismena je kapital stekao van Srbije, poput Miroslava Miškovića i Bogoljuba Karića“, kazao je on.

Madžar je dodao da je sistem u Srbiji i sada takav da politika sprovodi nasilje na poslovnim ljudima, proganja ih, hapsi i drži u zatvoru, a uglavnom se pokaže da za to nema osnova. „Takvim odnosom prema uspešnim poslovnim ljudima nanosi se šteta i njima jer su onemogućeni da šire poslovanje i stiču dobit, ali i državi jer se gube radna mesta i uplaćuje manje poreza“, ukazao je Madžer.

Biznis klasa u Srbiji, po njegovim rečima, ne postoji u smislu „klase“ – kako su je definisali Marks i Lenjin, a jedan broj srpskih biznismena je u knjizi Miše Brkića tako označen metaforički, kao ljudi koji su uspešni i predstavljaju poslovnu elitu. „Ako bi merilo za ulazak u biznis klasu bio njihov kapital, onda je pitanje koja bi granica kapitala bila postavljena i prema tom kriterijumu bi bilo nekoliko slojeva u okviru te klase“, kazao je on.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, na pitanje da li je u Srbiji moguće zaraditi „prvi milion“ bez pomoći države, odnosno vlasti, kaže da hipotetički jeste moguće, a „možda je neko uspeo i u stvarnosti“.

„Činjenica je da su prilike za brže bogaćenje na osnovu dobijanja privilegovanih informacija, pristupa javnim fondovima, upravljanja ranijim društvenim preduzećima, kao i usled raznih spoljnih faktora – kao što su medjunarodne sankcije, hiperinflacija, zatvorenost tržišta, cepanje bivše zajedničke države, nedoslednost državne politike i mnogi drugi činioci, stvorili brojne prečice za brži uspon onih koji su u takvim okolnostima bili bliži donosiocima odluka iz javnog sektora, kao i onima koji su u takvim okolnostima zaradu ostvarili na boljem prepoznavanju slabosti u sistemu“, rekao je Nenadić agenciji Beta.

„Ne treba zaboraviti da se, naročito tokom 90-ih, usled ratova i sankcija, u mnogim privrednim granama poslovanje odvijalo praktično van zakona, ali uz prećutnu saglasnost nosilaca vlasti i da je jedan deo kapitala kasnije prenet u legalne tokove“, dodao je Nenadić.

On je ocenio da „u Srbiji postoji generalni problem netransparentnosti pri donošenju zakona i podzakonskih akata, a da ne govorimo o pojedinačnim odlukama o tome da li će i na koji način ti zakoni biti primenjeni. Javne rasprave se u brojnim slučajevima ne sprovode i pored toga što su obavezne, a i kada se sprovedu, nema uvek dovoljno informacija o tome zbog čega su prihvaćena upravo takva rešenja“.

„U pogledu podzakonskih akata, ne postoji gotovo nikakva mogućnost da javnost ukaže na moguće problematične efekte. Ne postoji dužnost javnih funkcionera, njihovih savetnika ili službenika koji su uključeni u donošenje odluka, da obelodane ko im se obraćao, sa kakvim predlozima i argumentima za to da bude doneta odredjena odluka“, naglasio je on.

Za Nenadića je termin „biznis klasa“ nov, i nije jasno šta bi sve trebalo da obuhvati, odnosno koja bi bila razdelna linija izmedju pripadnika te klase i drugih vlasnika preduzeća i preduzetnika. „Nema, takodje, sumnje u to da se medju njima mogu praviti razlike u pogledu načina razvoja poslovanja i pozitivnog ili negativnog uticaja koji je na to imala povezanost sa predstavnicima države, startna pozicija iz doba socijalističkog sistema ili doba pre masovne privatizacije preduzeća, pripadnost vladajućim strukturama ili povezanost sa političkim garniturama“, navodi on.

„Ako se razlika izmedju ‘biznis klase’ i malih privrednika uočava isključivo u veličini njihovog biznisa, onda bi to bila u pitanju obična statistička kategorija, bez daljih posledica. Tako bi po mom mišljenju i trebalo da bude. Ukoliko se medju njima pravi razlika u pogledu tretmana od strane države, bilo u pogledu davanja privilegija, bilo u pogledu postavljanja prepreka za poslovanje, to predstavlja problem i otvara prostor za korupciju“, zaključuje Nemanja Nenadić.

– Može li se do prvog miliona bez pomoći vlasti – biznismeni o svom prvom milionu

– Biznis i politika: Može li se do prvog miliona bez pomoći vlasti

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.