Ovo je NAJOPASNIJI „kriminalni bos“ OVK

Postoje solidni dokumentacioni dokazi koji pokazuju umešanost „Dreničke grupe“, i njenih finansijskih sponzora, u pranje novca, šverc droge i cigareta, trgovinu ljudima, prostituciju, i nasilnu monopolizaciju najvećih kosovskih ekonomskih sektora, uključujući gorivo za vozila i gradnju.

Ovo je samo jedan od zaključaka u izveštaju Dika Martija, tadašnjeg specijalnog izvestioca Saveta Evrope, pod nazivom „Nehumano postupanje prema ljudima i nelegalna trgovina ljudskim organima na Kosovu“. U izveštaju se ukazuje da je izvestan broj Srba i kosovskih Albanaca bio zarobljen i držan na tajnim lokacijama na teritoriji severne Albanije, u zatvorskim objektima pod kontrolom OVK i da su ova lica bila „izložena nehumanom i degradirajućem postupanju pre nego što su konačno nestala“.

„Mala, ali neprocenjivo moćna grupa istaknutih ličnosti iz OVK izgleda je držala kontrolu nad većinom nezakonitih krivičnih poduhvata… Ova grupa istaknutih ličnosti iz OVK se nazivala „Drenička grupa“… Ustanovili smo da je „Drenička grupa“ imala svog šefa – ili, da upotrebimo terminologiju mreža organizovanog kriminala, svog „bosa“ – poznatog političkog operativca i možda međunarodno najpoznatiju ličnost OVK, Hašima Tačija“, napisao je u svom izveštaju Marti, dodajući da je Tači delovao uz podršku i saučesništvo ne samo formalnih upravljačkih struktura u Albaniji, uključujući i socijalističku vladu koja je tada bila na vlasti, već i albanskih tajnih službi i ozloglašene albanske mafije.

Tači je, naglasio je Marti, često identifikovan i navođen u tajnim obaveštajnim izveštajima kao najopasniji od „kriminalnih bosova“ OVK. Osim njega, u izveštaju se navode imena još nekoliko poznatih članova „Dreničke grupe“ – Džavita Haljitija, Kadrija Veseljija, Azema Sulju i Fatmira Ljimaja, koji su s Tačijem i drugim članovima njegovog unutrašnjeg kruga, naredili – i u nekim slučajevima lično nadgledali – ubistva, pritvore, batinanje i ispitivanje u različitim delovima Kosova i na teritoriji Albanije između 1998. i 2000. godine“. Marti, takođe, navodi i ime aktuelnog poslanika u Skupštini Kosova Šaipa Muje, kao kriminalca.

Prema izveštaju, lokacije objekata za pritvor u Albaniji bile su Cahan – kamp OVK blizu kosovske linije fronta; Kukeš – bivša fabrika metala pretvorena u višenamenski objekat OVK, uključujući najmanje dva „bloka ćelija“ za smeštaj zatvorenika; Bicaj – kuća u privatnom vlasništvu, u malom selu južno od Bicaja; Rripe – selo jugozapadno od Burrela, dvospratna kuća pominjana kao K. kuća, ili „žuta kuća“, Drač (Dures) – mesto ispitivanja OVK u hotelu Drenica, štab OVK i centar za regrutaciju; i možda najvažnije od svih, Fuše Kurje (Fushë-Kurjë) – dvospratna seoska kuća zatvorena u okviru velikog kompleksa, koja je služila kao „sigurna kuća“ ne samo za saradnike OVK, već i za druge organizovane grupe kriminalaca umešanih u šverc droge i trgovinu ljudima. Marti ističe da je zajednički imenilac svih objekata – „u njima držani zarobljeni civili, na albanskoj teritoriji, u rukama članova i saradnika OVK“.

U izveštaju se navodi da su komandanti OVK bili zaduženi za ove pritvorske lokacije Sabit Gećij, Riza Aljija i Džemšit Krasnići, te da su bili povezani sa „Dreničkom grupom. Kako ističe, u mesecima odmah posle proglašenja kraja sukoba na Kosovu u junu 1999, članovi i saradnici OVK su navodno isporučivali nebrojena lica koja su oteli u tajne zatvore na albanskoj teritoriji.

„Postojao je, dodatno, bar jedan namenski napravljen element postkonfliktne mreže objekata za pritvor… On je bio prijemni centar za organizovani kriminal trgovinu organima. Bio je provizorna klinika, i mesto na kome su nekima od zarobljenika OVK i njihovih saradnika vađeni bubrezi protiv njihove volje. Prema našim izvorima, kolovođe ovog zločinačkog poduhvata su potom transportovale ljudske organe van Albanije i prodavali ih privatnim prekomorskim klinikama kao deo međunarodnog „crnog tržišta““, navodi se u izveštaju.

Kada je reč o „Žutoj kući“, Marti kaže da su zatvorenici koji su dovođeni u Rripe bili preovlađujuće etnički Srbi, a da su izvori bliski OVK govorili o velikom broju žena i devojaka kojima se trgovalo, odnosno koje su dovođene u K. kuću, gde su bile seksualno iskorišćavane od strane pripadnika OVK, ali i od nekih muških članova zajednice Rripea.

„K. kuća je izgleda više imala karakter „usputne stanice“, u kojoj su zarobljenici držani u tranzitu do svoje krajnje sudbine… U ovoj podgrupi je šačica osoba za koje smo ustanovili da su odvedene u centralnu Albaniju kako bi bile ubijene neposredno pre vađenja bubrega… Svedočenja govore verodostojno o metodologiji kojom su svi zarobljenici ubijani, obično pucnjem u glavu, pre nego što su ih operisali kako bi im uzeli jedan ili više organa. Saznali smo da je ovo prvenstveno bila trgovina „bubrezima leševa“, tj. bubrezi su vađeni posthumno… Izvori su izjavili da je osovina Fuše Kruje bila izabrana za lokaciju za ove objekte zbog njene blizine do glavnog aerodroma u Tirani“, piše u izveštaju Dika Martija.

Benet: Proveravaju se navodi Dika Martija

U izveštaju Dika Martija ima mnogo toga i mi obavljamo sveobuhvatnu istragu njegovog sadržaja, izjavio je za Insajder portparol Specijalnog suda za zločine OVK Kris Benet, komentarišući navode potpredsednika Skupštine Kosova Džavita Haljitija da će svi koji se pominju u izveštaju, a za koje postoje dokazi, biti pozvani pred sud.

Na pitanje Insajdera da li će poziv za saslušanje dobiti i predsednik Kosova Hašim Tači, koji se u Martijevom izveštaju pominje kao vođa kriminalne mreže, Benet nije želeo da odgovori. „Ne možemo da govorimo o statusu istrage i o operativnim pitanjima“, rekao je on.

(Danas)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike