najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Srbi s Kosova su napravili svoju dosad najveću grešku!

Sputnjik nezvanično saznaje da će na izborima na Kosovu i Metohiji učestvovati pet srpskih stranaka ili grupacija. Kampanja nikad bogatija.

Nikad kraći rok, nikad više para i nikad veće (ne)sloge među Srbima. Ovo bi, ukratko, bile karakteristike kampanje za vanredne parlamentarne izbore na Kosovu koji su zakazani za 11. jun. Rok za predaju lista i pojedinaca za učešće na izborima ističe u petak, 19. maja, a svi koji su nameravali da učestvuju na ovim izborima imali su manje od deset dana da prikupe 1.000 potpisa i 2.000 evra za depozit.

S druge strane, ni para za one koji budu učestvovali na izborima nikad neće biti više. Iz budžeta Kosova za potrebe kampanje svi učesnici dobiće gotovo po milion evra za kampanju, tačnije — 942.573 evra! To je do sada najveća suma koja je izdvojena za izbore na Kosovu. U odnosu na 2014. godinu povećao se ne samo depozit koji je tada iznosio 500 evra i broj potrebnih potpisa koji je bio 500, već na ovim izborima neće moći da glasa niko ko nema kosovska dokumenta. U odnosu na prethodne izbore, najverovatnije će biti povećan i broj srpskih činilaca.

Prema podacima Centralne izborne Komisije zasad su sigurne dve srpske liste: Partija kosovskih Srba (PKS) koju je registrovao Aleksandar Jablanović i partija „Građanska inicijativa Srpska lista“ (GISL), koju predvodi Slavko Simić. Nezvanično, Sputnjiku je rečeno da je u igri još pet do šest srpskih stranaka i grupacija koje bi mogle da se pojave kao predstavnici Srba na ovim izborima.

Upravo zbog ovako velikog nejedinstva, članovi Srpskog nacionalnog foruma na čelu sa Momčilom Trajkovićem (SNF) zamolili su predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića da bude pokrovitelj okruglog stola na temu „Srbi na predstojećim kosovskim parlamentarnim izborima — sloga ili razdor“, ističući da će na predstojećim izborima srpski korpus biti u poziciji da se opredeljuje između tri ili četiri liste.

„SNF smatra da bi jedna zajednička debata svih relevantnih političkih subjekata, a naročito stranaka i koalicija koje se pripremaju za predstojeće izbore, bila neophodna kako bi se predupredile eventualne tenzije, razdori, i srpski korpus pripremio da iz predstojećih izbora izvuče najviše što može“, navodi se u ovom saopštenju.

SNF je jedan od pokreta koji će pokušati da ispuni uslove za učešće na ovim izborima, a tu je i Srpska liberalna stranka Nenada Rašića, kao i samostalni kandidat iz Mitrovice Dejan Nedeljković.

Ono na šta upozorava Stefan Filipović, politikolog sa Kosova i Metohije, jeste upravo činjenica da bi izlazak Srba u više kolona na izbore na Kosovu bio više nego loš.

„Za srpsku zajednicu bi bilo najbolje da ima jedinstven front koji bi imao zajednički stav, nastup u Skupštini Kosova. Političke okolnosti su takve, a Srbi na Kosovu su svedeni na nezavidan broj, te bi u tom smislu bilo i te kako potrebno jedinstvo. Ova razuđenost političkih subjekata ni na koji način ne ide u prilog srpskog naroda na Kosovu. Kada govorim o jedinstvenom nastupu, on može da bude i posle održanih izbora u koalicionoj fazi. Nabolje bi bilo kada bi svi političari na Kosovu mogli da sednu za sto i da zajednički deluju prema institucijama u Prištini za interese i prava srpskog naroda“, navodi Filipović.

Ono čega se naš sagovornik najviše pribojava jeste da bi pojedine srpske strane mogle da naprave „dil“ sa nekim marginalnim albanskim strankama, samo da bi bile deo vlasti, što bi, kako kaže Filipović, bilo više nego pogubno za srpsku političku scenu na Kosovu i Metohiji.

Filipović dodaje da Srbi, i da izađu sa više lista na izbore, neće dobiti više od deset zagarantovanih pozicija u Skupštini Kosova, ali bi dobili sastav koji bi bio tako diskutabilan da bi bilo teško voditi jedinstvenu politiku.

Dejan Nedeljković, koji planira da na izbore izađe kao nezavisni kandidat, ima slično mišljenje kao Filipović, ali na ove izbore gleda iz drugačijeg ugla.

„Generalno bi bilo najbolje da postoji zajednička srpska lista, ali da kadrovi koji bi je predstavljali budu stvarno kvalitetni, a ne kadrovi kojima je prvo radno mesto ministar ili poslanik i koji su do juče bili na listi nezaposlenih, koji nemaju ni praksu ni iskustvo, ni u svojoj struci a ne u politici“, objašnjava on.

Prištini ide naruku da se na listiću nađe što više srpskih lista jer računa na to da bi ulazak različitih političkih opcija u skupštinu značio i nepostojanje jedinstvenog stava, što bi albanskim liderima bilo pogodno za manipulaciju tokom donošenja odluka. A spekuliše se da bi tako pokušali da uz pomoć pojedinaca iz srpskog korpusa izglasaju i zakon o vojsci.

Pravo glasa na izborima ima oko 1,9 miliona građana, a prema zvaničnoj statistici, južna srpska pokrajina nema ni 1,8 miliona stanovnika, mada se na biračkim spiskovima pojavilo više od 615.000 glasača više od ukupnog broja stanovnika sa pravom glasa.

Žreb za redosled na glasačkom listiću biće održana 27. maja. Izborna kampanja zvanično će početi 31. maja i završava se 9. juna.

(Sputnik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike