AP: Crna Gora na raskrsnici izmedju Zapada i Rusije

Buduća članica NATO, Crna Gora, čija su četiri vojna aviona na prodaju, a dva operativna ratna broda retko napuštaju matičnu luku, teško da je impresivna vojna sila, ocenila je danas agencija Asošijeted pres (AP).

Crna Gora sa 2.000 vojnika, stisnuta izmedju visokih planina i Jadranskog mora, teško da bi mogla da unapredi odbranu Zapada u bilo kakvoj konfrontaciji sa Rusijom.

Uprkos veličini i manjku vojne snage, Crna Gora je u napetoj situaciji zbog nadmetanja Zapada i Moskve za uticaj na Balkanu, a ishod bi mogao da odredi pravac celog regiona Balkana – ka EU, NATO i integraciji sa Zapadom ili ka Rusiji, navodi AP.

„Jasno je da su tenzije izmedju istoka i zapada ostavile posledice na političku i bezbednosnu situaciju na zapadnom Balkanu“, rekao je bivši premijer Crne Gore Milo Djukanović u nedavnom intervjuu agenciji AP.

Bivši crnogorski premijer Milo Djukanović pozvao je EU da zaustavi „destruktivni“ uticaj Rusije na Balkanu, uključujući kampanju dezinformacijama, nakon navodnog pokušaja državnog udara na dan izbora u Crnoj Gori.

Crnogorsko tužilaštvo optužilo je Rusiju i operativce njene tajne službe za pokušaj državnog udara, 16. oktobra prošle godine, na dan izbora u Crnoj Gori uključujući i planiranje ubistva Djukanovića.

Crna Gora je bila verni saveznik Rusije do odvajanja od Srbije na referendumu 2006. godine, kada je država sa 620.000 stanovnika napravila snažan preokret ka evro-atlantskim integracijama, podseća agencija AP.

Rusija se snažno protivi ekspanziji zapadne vojne alijanse u regionu koji smatra delom strateške „sfere interesa“, dodaje agencija.

Crna Gora je na pragu ulaska u NATO i do sada je pristupni protokol o članstvu potvrdilo 25 od 28 zemalja članica Alijanse. Ostalo je da to urade SAD, Holandija i Španija.

Prijem u NATO mogao bi da bude odložen za leto jer američki Senat u kalendaru nema prostora za dugu raspravu o Crnoj Gori, navodi „Politiko“, a prenose podgoričke Vijesti.

Politički magazin ističe da je glavni krivac republikanski senator Rend Pol, koji je prošle nedelje sprečio da se odluči o ratifikaciji protokola.

Kremlj je negirao umešanost u pokušaj državnog udara, ali se otvoreno vodi kampanju protiv NATO ne samo u Crnoj Gori, već i u susednim zemljama – Srbiji, Bosni i Hercegovini i Makedoniji, piše AP.

Lider crnogorskog Demokratskog fronta Andrija Mandić rekao je da Crna Gora nikada ne treba da postane članica NATO i da treba da održava bliske odnose sa svojom slovenskom, pravoslavnom „braćom“ u Rusiji.

„Mi pripadamo civilizovanom krugu koji je nasledio najbolju tradiciju Crne Gore, koja je tokom 300 godina imala najbolje odnose najpre sa Ruskom imperijom, a kasnije sa Sovjetskim savezom“, rekao je Mandić za agenciju AP.

Analitičari smatraju da iza svih tenzija stoje veliki strateški ciljevi. Za Rusiju to je pristup lukama za vojne brodove na Mediteranu i održavanje svojih ekonomskih i političkih interesa, a za NATO držanje ruske mornarice podalje od takozvanih „toplih mora“.

Crna Gora jedina je država koja ima izlaz na Jadransko more, a još nije članica NATO, podseća AP.

Ta država je i dalje duboko podeljena na one koji se protive i na one koji se zapažu za članstvo u NATO i druge zapadne integracije.

NATO je 1999. godine bombardovao Crnu Goru, kao i Srbiju, zbog čega je zapadna vojna alijansa nepopularna u tim državama.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.