U trendu

Crna Gora danas bira predsednika, na listi 7 kandidata

Crna Gora danas bira predsednika, treći put od sticanja nezavisnosti, a građani će moći da biraju između sedam kandidata, među kojima je ponovo i Milo Đukanović, ali i – prvi put u istoriji Crne Gore – jedna žena, kandidatkinja opozicione SDP Draginja Vuksanović.

Prvi na listi je kandidat Prave Crne Gore Marko Milačić, a slede kandidat Demokratskog fronta i još nekih stranaka Mladen Bojanić, kandidat Stranke pravde i pomirenja, Hazbija Kalač, Vasilije Miličković, i Dobrilo Dedeić, predstavnik Srpske koalicije.

Šesti i sedmi su Vuksanović i Đukanović.

Đukanović i njegova DPS su uvereni u pobedu u prvom krugu, a pokriće za optimizam im daju i istraživanja sprovedena u kampanji, koja su pokazala da Đukanović ima podršku više od 55 odsto biračkog tela.

Uprkos najavama da će se povući iz politike, što je izgovarao u nekoliko navrata, Đukanović je za DPS i većinu građana Crne Gore neprikosnoveni nacionalni lider, koji će, ako ponovo bude izabran za predsednika, ući u treću deceniju na vlasti.

Đukanović je, inače, u šest mandata bio premijer i u jednom mandatu predsednik Crne Gore.

Đukanovića su podržale bošnjačka i albanske stranke u Crnoj Gori, a podrška i pozivi Albancima da glasaju za kandidata DPS došla je od kosovskog premijera Ramuša Haradinaja i njegovog zamenika Envera Hoddžaja, kao i od predsednika i premijera Albanije, Iljira Mete i Edi Rame. Javno ga je podržao veliki broj sportista, intelektualaca, akademika, kulturnih I javnih radnika.

Podrška je Đukanoviću došla i od generalnog sekretara Socijalističke internacionale, Luisa Ajale, koji je istakao da je lider DPS „čovek od poverenja, kojeg poznaje dugi niz godina…“.

S druge strane, crnogorska opozicija je duboko podeljena na prosrpsku i prorusku, a ni nakon dugih pregovora nije uspela da se ujedini oko jednog predsedničkog kandidata.

Činjenicu da Đukanović ima čak šest protivkandidata, deo analitičara tumači kao dogovor da se razbijanjem glasova onemogući još jedna pobeda Đukanovića, ali ima i opreznijih koji misle da se na taj način opozicija unapred predala.

Prema anketi crnogorskog javnog servisa, novi šef države bi trebalo da ima autoritet, obraz, da je pravedan, nezavisan i da mu je država prioritet, da ima stav i da je moralan.

Ugledni istoričar, Živko Andrijašević, smatra da je Crnoj Gori „potreban državnik, koji zna kako se država stvara i onaj koji će znati kako da se bori za njene interese“.

Suprotno očekivanju, izborna kampanja je bila nikad kraća i bez euforije, u političkom smislu nije odudarala od onog što se inače čuje na političkoj sceni, a nisu izostali ni događaji iz „crne hronike“, paljenje automobila, bombaški napadi i dvostruko ubistvo usred dana u centru Podgorice, čega, takođe, ima i van kampanje, mada ne u tako „zgusnutom rasporedu“.

Tek u finišu je Đukanović pomalo zaoštrio retoriku prema nekim NVO i medijima, što je izazvalo oštru reakciju opozicije i dela javnosti.

I dok je Đukanović tokom kampanje govorio da će raditi na identitetskim i pitanjima suvereniteta, njegovi protivkandidati su se uglavnom u svojim nastupima bavili – Đukanovićem.

Očekivano, u kampanji su svi isticali da će im prioriteti biti pre svega povećanje standarda i bolji život gradana, veća bezbednost u državi, dok su se najveće razlike pokazali u spoljnopolitičkim stavovima.

Pored socijalnih i ekonomskih tema i bezbednosti, spoljna politika u vrhu je prioriteta i predsedničkog kandidata Mila Đukanovića.

Dok je bio premijer u poslednjem mandatu uveo je zemlju u NATO, a ukoliko postane predsednik uverava da će je uvesti i u EU.

„Mi želimo simbolički da budemo deo EU i NATO da bi živeli bezbednije, da bi imali veći stepen pravne sigurnosti, da bi bolje i sigurnije iskoristili naše resurse, da bi zaposlili ljude, imali bolje plate i penzije i na kraju bolji kvaliet građana“, govori Đukanović.

Brži put ka EU jedan je od ciljeva i kandidatkinje SDP-a Draginje Vuksanović. Kaže da je partija koju predstavlja glasala za ulazak u NATO, ali da razume i one koji se tome i dalje protive.

Kandidat većeg dela opozicije, koju čine partije raznorodnih ideologija, Mladen Bojanić, kaže da će poštovati odluku o članstvu države u NATO savezu, bez obzira na to što je bio protiv nje.

Njegova oštrica prema Đukanoviću je bila usmerena pre svega na pitanjima korupcije i kriminala.

Kandidat Prave Crne Gore Marko Milačić i Srpske liste Dobrilo Dedeić protiv su članstva u Evropskoj uniji i NATO -u.

„Svaki atom svoje snage bih uložio i predvodio preispitivanju te odluke o jednoj velikoj nacionalnoj, civilizacijskoj odluci. Ogromna nepravda je napravljena narodu ove zemlje, 84 odsto građana su bili i jesu za referendum, on se nije dogodio“, kazao je Milačić.

„EU je barjaktar SAD-a protiv Rusije .Onaj ko želi korektan odnos sa Rusijom ne može insistirati da bude član EU, nego je potrebna distanca i iz tog razloga bi prekinuo pregovore sa EU“, naveo je Dedeić.

Od svih predsedničkih kandidata samo privrednik Vasilije Miličković kaže da spoljna politika u njegovom programu nema prioriotet.

Politički analitičar Sergej Sekulović ocenio je da manja izlaznost na predsedničkim izborima ide u korist Đukanoviću da pobedi u prvom krugu.

Izlaznost od 60 do 65 odsto bila bi povoljna po Đukanovića, da pobedi u prvom krugu, kaže Sekulović I dodaje da bi izlaznost od 70 odsto i preko povećala šanse da bude drugog kruga.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike