EK pokušava da utiče na otvaranje poglavlja 26

Nakon hrvatske blokade otvaranja poglavlja 26 u pregovorima Srbije s Evropskom unijom, i poziva američkog potpredsednika Džozefa Bajdena hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću, kako bi smekšao hrvatski stav vezan uz pregovore Srbije sa EU, hrvatski RTL prenosi da se je Evropske komisija u Briselu s tim u vezi preduzela jednu inicijativu.

Inicijativa je koordinirana s Bajdenovim telefonskim pozivom i usmerena prema premijeru Plenkoviću, a cilj je da se što pre reši taj problem zbog kojeg Hrvatska ima rezervu na otvaranje poglavlja 26 sa Srbijom i da se početkom iduće godine to poglavlje i otvori, preneo je Index.hr.

Biber: Hrvatska izolovana u svojoj poziciji

BEOGRAD, 16. decembar (Tanjug) – Profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber izjavio je da smatra da je Hrvatska prilično izolovana u svojoj poziciji i da ne bi davao previše značaja hrvatskoj blokadi poglavlja u pregovorima Srbije i EU.

On je dodao da je otvaranje poglavlja simbolički akt koji Hrvatska koristi na simbolički način više za unutrašnju politiku.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, profesor Biber kaže da Srbija ima neke signale nestabilnosti pogotovu kada je reč o blokadi u vezi sa otvaranjem poglavlja u pregovorima sa EU.

„Ali mnogo veći faktori nestabilnosti, koji su mnogo bitniji od onih u regionu, jeste kakva će biti američka administracija, kakva će biti atmosfera u EU sledeće godine, biće izbora u Nemačkoj, Francuskoj – to je mnogo bitnije, može izazvati mnogo veći stepen nestabilnosti nego događaji u regionu“, rekao je Biber.

Govoreći o tome kako EU ponovo učiniti privlačnom i pravim garantom stabilnosti, Biber kaže da, iako kriza traje mnogo godina, imajući u vidu grčku krizu, to nije nešto zauvek, i pitanje je u kojoj meri će EU naći neki novi način da bude popularna među svojim građanima i za buduće članove.

Blokade poglavlja mogu da se nastave, kaže Biber navodeći primere da je Slovenija to uradila prema Hrvatskoj, a Italija prema Sloveniji – svaka zemlja koja je već član to je koristila prema potencijalnim članovima. Prema njegovim rečima, to je nepoželjno.

Smatra da je Hrvatska prilično izolovana u svojoj poziciji i Nemačka, koja je bliska Hrvatskoj, vrši pritisak, Austrija takođe, a reč je o zemljama koje su i za proširenje i bliske Hrvatskoj, a razočarane su postupkom Hrvatske.

„To može da dovede do dalje blokade u budućnosti, ali to neće biti trajno; može produžiti proces proširenja, ali ga neće zaustaviti“, rekao je on.

Govoreći o datumu ulaska Srbije u EU, Biber kaže da ne treba govoriti o godinama, jer ulazak zavisi od spremnosti Srbije za reforme kao i spremnosti EU.

Dvadeset godina se govori o datumu i nijedan do sada nije bio tačan, ističe Biber za RTS.

„Mnogo je bolje da se govori koliko dugo može da traje taj proces, sigurno se neće završiti za pet-šest godina, to je neizvesno, ali da li će biti za osam, 10, 15 ili 20 godina, teško je proceniti jer ne znamo kako će tada izgledati EU“, zaključio je profesor Biber.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.