FT: EU opet pred dilemom oko proširenja
Bitka oko prijema novih članica u EU ponovo će oživeti ove sedmice i otvoriti stara neslaganja, oko proširenja Unije, i novo egzistencijalno pitanje o strategiji posle Bregzita, piše danas Fajnenšel tajms.
Zemlje članice trebalo bi brzo da odluče hoće li odobriti početak pregovora o pridruživanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom i evropski komesar za proširenje Johanes Han za sredu u Briselu planira doručak s ambasadorima 28 članica kako bi pokrenuo raspravu o tome.
FT podseća da se od velikog talasa proširenja 2004, kada je primljeno 10 novih zemalja, EU uvećala samo za tri nove članice, odnosno dve ako se Bregzit nastavi.
Sadašnjih 28 članica EU su u junu prošle godine dale uslovnu saglasnost Severnoj Makedoniji i Albaniji da se pridruže svojim balkanskim susedima Srbiji i Crnoj Gori u razgovorima o pridruživanju, što treba da bude potvrdjeno ovog meseca.
Sada je neizvesno i hoće li se o tom pitanju detaljno raspravljati na sastanku ministara spoljnih i evropskih poslova 18. juna, a kamoli da li će biti zaključeno.
Skeptične zemlje na čelu s Francuskom i uključujući Holandiju i Dansku moraće da dobiju uveravanja da prihvatanje novih članioca neće doneti i nove probleme s korupcijom i vladavinom prava koji već izazivaju previranja u EU, navodi FT i dodaje da nije slučajno da je odluka o proširenju bila odložena za vreme nakon evropskih parlamentarnih izbora, kako bi se izbeglo da krajnje desničarske stranke profitiraju od zastrašujućih priča o balkanskim kriminalnim bandama i muslimanskoj većini u Albaniji.
Entuzijasti za proširenje kažu medjutim da bi kazne za zatvaranje vrata mogle biti ozbiljne, posebno za Severnu Makedoniju jer je, po mišljenju mnogih diplomata, Skoplje učinilo gotovo sve što se od njega tražilo, uključujući i promenu imena zemlje kako bi se okončao višedecenijski spor s Grčkom, dodaje FT.
Odbijanje EU nosi rizik od osnaživanja suparničkih sila na Balkanu, posebno Kine i Rusije. Takodje preti smanjenjem podsticaja za druge teritorije koje žele da se pridružie EU – posebno Srbiju i Kosovo – da reše sopstvene teritorijalne sporove.
Čak bi i odlaganje bilo potencialno problematično jer, kako se dodaje, ako zemlje EU odbace odluku o proširenju do posle leta, sve bi se moglo utopiti u smolu poslednje krize oko Bregzita.
Što zastoj bude duži, moguće je da će pritisak u Skoplju biti sve veći zbog toga što promena imena nije donela očekivani napredak ka EU, dok bi pouka za druge zemlje koje žele da se pridruže bloku mogla da bude „čemu sve to“.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.