Grčka obeležila 80. godišnjicu početka deportacije Jevreja u Aušvic

U Solunu je danas održana komemoracijom povodom 80. godišnjica prve deportacije Jevreja u nacistički logor Aušvic-Birkenau, a taj grad je tada izgubio gotovo sve članove jevrejske zajednice.

Sa belim balonima u ruci, na kojima je pisalo „Nikad više“, oko 1.000 ljudi svih uzrasta u povorci je otišlo do stare železničke stanice Soluna, odakle su deportacije počele 15. marta 1943. godine, i bukete cveća položilo na šine.

Deportacije su obavljane stočnim vagonima, od kojoh je u svaki bilo silom ugurano po oko 80 ljudi.

Oko 46.000 Jevreja iz Soluna deportovano je u Aušvic-Birkenau između marta i avgusta 1943. godine, rekao je predsednik gradske jevrejske zajednice David Saltiel.

Posle Drugog svetskog rata iz logora ih se vratilo samo 1.950.

„Zajednica je izgubila 97 odsto članova“, rekao je Saltiel i dodao da su Jevreji pre rata bili petina stanovništva Soluna.

Radovi na budućem Muzeju holokausta su počeli, rekao je gradonačelnik Konstantinos Zervas tokom svečanosti kojoj su prisustvovali predsednica Grčke Katerina Sakelaropulu, potpredsednik Evropske komisije Margaritis Shinas, američki ambasador Džordž Cunis (George Tsunis) i ministar nauke i tehnologije Izraela Ofir Akunis.

Grčka je postepeno počela da poštuje svoju jevrejsku zajednicu pošto je uspstavila diplomatske odnose sa Izraelom 1990. godine.

U Solunu je pre deset godina tadašnji gradonačelnik Janis Butaris preduzeo korake da osvetli bogatu jevrejsku prošlost grada.

Ali antisemitizam i dalje postoji: vandalizuju se jevrejska groblja i spomen-obeležja holokausta.

„Antisemitizam i rasizam ostaju pretnja“, rekao je Saltiel.

Od 77.000 Jevreja koji su živeli u Grčkoj pre Drugog svetskog rata, više od 86 odsto je nestalo tokom četvorogodišnje okupacije nacističke Nemačke. Danas u Grčkoj živi svega oko 5.000 Jevreja, po podacima Jevrejskom muzeju Atine.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.