Jutarnji: Samit EU u Zagrebu u maju vrhunac HR predsedavanja
ZAGREB – Hrvatska od 1. januara preuzima predsedavanje Savetom EU, a u Programu, koji će vlada usvojiti sutra, navodi se da je vrhunac hrvatskog predsedavanja Samit EU i Zapadnog Balkana u Zagrebu u maju naredne godine, piše Jutarnji list.
Interesantna je, piše list koji je imao uvid u taj dokument, rečenica iz Programa koja glasi da „verodostojna politika proširenja, vođena načelima vlastitih postignuća u pravednim uslovima, delotvorno podstiče reformske procese i garant je boljitka i stabilnosti jugoistoka Evrope“.
Za Jutarnji je uočljiv naglasak na „načela vlastitih postignuća“ kandidata.
Hrvatska, navodi list, kao neupitan uslov postavlja i „prevazilaženje nasleđa prošlosti, istinsko pomirenje i rešavanje otvorenih pitanja“.
A o tome šta je, uistinu, nasušna potreba regiona, navodi se da će se Hrvatska zalagati za to da se otvore pregovori s Albanijom i Severnom Makedonijom: s ovom potonjom verojatno i na samitu u Zagrebu.
Albanija se, dodaje list, baš i nije iskazala na području „vlastitih postignuća“.
Želja Hrvatske za „napretkom BiH prema statusu kandidata“ vrlo verovatno takođe pada na kriteriju, „vlastitih postignuća“.
Hrvatska će predsedavati Savetom EU pod motom „Snažna Evropa u svetu punom izazova“, a premijer Andrej Plenković u uvodu Programa, navodi da će „tokom šestomesečnog perioda Hrvatska voditi rad Savetom kao pošten i neutralan posrednik, gradeći šradnju i dogovor među državama članicama u duhu konsenzusa i međusobnog uvažavanja”.
Premijer dodaje da je vlada pripremila ovaj dokument “vodeći se hrvatskim nacionalnim prioritetima, u skladu sa smernicama novog Strateškog programa Evropske unije 2019. – 2024.”
U Programu se ističe da će se “razmatrati vizna uzajamnost s državama članicama koje još nisu uključene u američki program izuzeća od viza”. SAD još nije ukinuo vize Hrvatskoj. Kao ni Bugarskoj, Rumunjskoj i Kipru.
Kad je pak reč o obrazovanju i istraživanju, “predsedništvo će pokrenuti raspravu o ‘cirkulaciji mozgova’”. Reč je, piše list, o koraku kojim se zemlje poput Hrvatske želr da zaštite od “odliva mozgova”, preciznije, o alternativnom modelu mobilnosti naučnika.
Naglasak u Programu je, dodaje se, na energetskoj tranziciji ostrva i razvoju “pametnih sela”, što je za Hrvatsku više nego vitalan interes.
U poglavlju “Razvojna saradnja i humanitarna pomoć” hrvatsko predsedništvo naglašava da će “za efikasnije postizanje rezultata posebna pažnja biti posvećena mladima i ženama i devojčicama kao ključnim pokretačima održivog razvoja”.
Kao najveće izazove hrvatsko predsedavanja EU, Jutarnji izdvaja da će se težiti pronalaženju ravnoteže između nastavka finansiranja politika koje donose jasnu evropsku dodanu vrednost, poput kohezijske i zajedničke poljoprivredne politike, te postizanja dogovora o finansiranju politika usmerenih ka novim izazovima”.
Ovo je, kažu, tema svih tema.
„Novi finansijski okvir trebalo bi da stupi na snagu 1. januara 2021. i trajati do 31. decembra 2027. Spor je poznat: izlaskom Ujedinjenog Kraljevstva iz članstva ostaje budžetska praznina od 12 do 14 milijardi evra. Zemlje traže da se smanji finansiranje kohezije i poljoprivrede – među njima je Nemačka, a Hrvatska je u grupi zemalja ‘prijateljica kohezije'“, navodi Jutarnji.
Pregovori će, piše list, biti teški – EK je predložila budžet u iznosu od 1135 milijardi evra – ali Hrvatska je postavila vrlo kvalitetan argument: “voditi se načelima prema kojima dugoročno planiranje mora uzimati u obzir budžetsku disciplinu, poboljšanje sprovojenja – delotvornu provedbu projekata – i stabilnost ulaganja, kao i osugranje nesmetanog nastavka finansiranja razvojnih prioriteta Unije, kao i početak sprovođenja novih programa od 1. januara 2021.”.
Samo još, navodi se, treba privoleti one koji uplaćuju novac da prihvate taj predlog.
Kada je reč o bezbednosti i NATO, Jutarnji piše da je za Hrvatsku Alijansa i dalje temelj bezbednosne arhitekture (“pređedništvo će nastaviti snažno da podržava blisku, sadržajnu i komplementarnu saradnju EU i NATO-a, što smatra ključnim ulogom u evropsku bezbednost”), ali je dobro odabran prioritet evropske odbrane: “jačanje konkurentnosti odbrambene industrije radi smanjivanja postojećih nedostataka u odbrambenim sposobnostima u Evropi”.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.