Kitarović: Granica HR sa BiH, SRB i CG najduža granica sa EU

ŠIBENIK – Predsednica Kolinda Grabar-Kitarović izjavila je danas u Šibeniku da je granica Hrvatske s BiH, Srbijom i Crnom Gorom najduža spoljna istočna granica Evropske unije, koju policija te zemlje obezbeđuje veoma dobro.

Kitarović je nakon trilateralnog sastanka sa slovenačkim i austrijskim kolegama, Borutom Pahorom i Aleksandrom Van der Belenom, rekla da je do sada više puta posetila hrvatske policajce na terenu i susrela se sa svim problemima s kojima se susreć – od pokušaja ilegalnog prelaska, preko krijumčara ljudi koji loše postupaju prema migrantima pa dolazi do, kako je rekla, povređivanja.

Govoreći o ulasku Hrvatske u Šengen, Kitarović je rekla da veruje u podršku svih država članica kada se o tome bude donosila odluka, jer je to, smatra, u interesu svih, prenela je zagrebačka N1 tv.

Za Sloveniju i Hrvatsku rekla je da su prijateljske države i da mogu prevazići otvorena pitanja, kao i da dve države mnogo više toga spaja, nego razdvaja.

„Smatram kada hrvatska spoljna granica postane sćengenska da će to osnažiti i njeno čuvanje i da ćemo i na taj način kao što i sada činimo štititi ne samo hrvatski prostor nego i ostale članice EU od bilo kakvih ugrožavanja“, rekla je Kitarović.

Pahor je rekao da je njegova velika i iskrena želja da nastanu prilike kada bi slovenačka vlada mogla da ukloni tehničke prepreke s hrvatsko-slovenačke granice.

“ Zbog odsutnosti zajedničke evropske politike zemlje članice imaju individualna rešenja, a ilegalne migracije i dalje su problem. Slovenija mora učinti sve da zaštiti svoju granicu“, rekao je Pahor.

Što se tiče ulaska Hrvatske u Šengen, Pahor je rekao da je to najpre stvar ispunjavanja kriterijuma.

„Prema mojim ocenama i iskustvima verovatno bi bilo puno lakše slovenačkoj vladi da podrži ulazak u Šengen ako Hrvatska ispuni odluku Arbitražnog suda“, rekao je Pahor.

Prisetio se kada je bio premijer da su on i tadašnja hrvatska premijerka Jadranka Kosor našli rešenje za pregovore o granici.

„U dijalog verujem i ne vidim prave alternative za to“, zaključio je slovenački predsednik.

Austrijski predsednik Van der Belen je podsetio da su u njegovoj zemlji i u Sloveniji doživeli, kako je naveo, približavanje ljudi uz granicu.

I u Austriji i u Štajerskoj se više ne prepoznaje granica između Austrije i Slovenije. „To poboljšava privredne i političke odnose i mislim da je za sve ovaj razvoj pozitivan“, rekao je.

Kazao je da misli da su migracije uglavnom pod kontrolom dana kada se uporede sa situacijom 2015.

„Komisija će morati i dalje da pokušava da dogovori zajedničku spoljnu politiku. Nadam se da je porasla evropska svest za stvaranje zajedničke evropske spoljne politike“, rekao je.

Prvi susret predsednika Hrvatske, Austrije i Slovenije održan je u martu 2014. u Beču, kada su Borut Pahor i Hajnc Fišer razgovarali s tadašnjim hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem.

Uslijedili su godišnji sastanci u Logarskoj dolini, Varaždinu, Salsburgu i Goriškim brdima, a za ovogodišnji susret odabran je Šibenik.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.