Mandić na udaru zbog poziva muslimanima i katolicima

PODGORICA – Vladin Predlog zakona o veroispovesti u Crnoj Gori, koji će se na dnevnom redu parlamenta naći 24. decemba ne samo da je produbio podele, već je, sudeći po reagovanjima političara i analitičara, duboko uvukao i politiku u rešavanje tog pitanja.

Dok su Mitropolija crnogorsko-primorska i Eparhija budimljansko-nikšićka oštro protiv inoviranog predloga tog zakonskog rešenja i za 21. decembar su tim povodom zakazali skup u Nikšiću, gde će, kako je najavljeno, izneti argumente svog protivljenja, sasvim očekivano, nekanonska Crnogorska prvoslavna crkva je podržala vladin predlog zakona.

Predstavnici Mitropolije crnogorsko-primorske insistiraju da vlada povuče Predlog zakona o veroispovesti jer se njime oduzima imovina te verske zajednice, dok su u Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi (CPC) zadovoljni predlogom, navodeći da će se njime „rešiti pitanje nezakonito prepisane imovine na Beogradsku patrijaršiju“.

Predstavnici Islamske zajednice u Crnoj Gori, kao i Katolične crkve, nisu se oglašavali povodom osporavanog propisa. Reis Rifat Fejzić rekao je z podgoričke Vijesti da je van Crne Gore i uputio ih na sekretara, koji nije odgovarao na telefonske pozive, piše ovaj podgorički dnevnik.

Ni iz Kotorske biskupije, kažu, nisu odgovarali na pitanja o pomenutom zakonu koja su im Vijesti uputili mejlom.

Najviše kritika političara izazvao je poziv jednog od lidera opozicionog Demokrtskog fronta Andrije Mandića upućen poslanicima islamske i rimokatoličke vere da se ne mešaju i u parlamentu ne izjašnjavaju o pitanju koje se njih ne tiče, jer te verske zajednice, za razliku od Mitropolije crnogorske primorske, imaju posebn ugovore zaključene sa državom.

Ivan Vujović, generalni sekretar opozicione Sodijaldemokratske partije, koja se oduvek zalagala za obnovu autokefalnosti CPC, smatra nedopustivim u, kako je naveo, civilizacijskom smislu razvrstavati poslanike na pripadnike različitih vera i nacija.

To je, kaže, suštinski povratak na čiste nacionalističke pozicije iz 90-ih godina koje su donele rat i nesreću na prostoru bivše Jugoslavije.

Komentarišući Mandiće poziv, Vujović je za Pobjedu izjavio da je veoma opasno „kroz tu nakaradnu paradigmu određivati potom ko može da glasa za nešto, a ko ne može“.

„To vodi segregaciji, diskriminaciji i bilo bi jako važno da se politički subjekti u perspektivi uzdrže od takvih stavova“, rekao je.

Predsednik Demokratske partije, Fatmir Đeka, smatra da bez obzira na osetljivu temu svi imaju pravo „da kao građani ove države budu uključeni u raspravu o svim temama i događajima, pa i o zakonu o slobodi veroispovesti“.

„Bez obzira ko je koje vere. Pažljivo, umereno pametno i da svako da svoje mišljenje. U demokratskoj državi, koja je članica NATO, koja teži EU, svi treba da iznesu svoj stav, u skladu sa demokratskim principima“, istakao je Đeka, koji u Mandićevom pozivu, kako kaže, ne vidi ništa demokratsko i da ga stoga nije vredno komentarisati.

Predsednik Hrvatske građanske inicijative, Adrijan Vuksanović, da nije ništa novo na crnogorskoj političkoj sceni da „pojedini „dobronamerno“ savetuju predstavnike nacionalnih manjina da se ne mešaju u procese, kako oni kažu, pravoslavne većine“.

U Bošnjačkoj stranci nisu želeli da komentarišu poziv DF.

„Ne želim da komentarišem takvu izjavu“, kazao je Ervin Ibrahimović za Pobjedu.

Poslanik Demokratske partije socijalista Suad Numanović kaže da Mandićevu izjavu doživljava kao početak izborne kampanje, uz primedbu na vokabular jednog od lidera DF-a, koji, prema njegovim rečima, ne sme da bude odlika građanske Crne Gore koja je država svih njenih građana bez obzira na veru i naciju.

„Nije dobro nikakvo prebrojavanje po nacionalnoj osnovi, posebno ne kada su poslanici u pitanju. Njihova obaveza je da vode diskusiju o svim zakonima, pa i o ovom“, rekao je Numanović.

Profesor pravnih nauka dr Blagota Mitrić smtra da je „suvišno govoriti koliko citirana izjava lidera Nove srpske demokratije odudara od slova i duha Ustava Crne Gore i uopšte koliko je suprotna državnom ustrojstvu naše zemlje kao građanske države“.

Pored ustavno-pravnog aspekta postoji mnogo teži i odgovorniji odnos prema pitanju slobode veroispovesti, a to je moralni, odnosno ljudski aspekt“, rekao je i dodao:

„Zato što ovakve izjave unose ‘zlu krv’ među ljudima različite veroispovesti, a koju su ‘zlu krv’ tragično doživeli narodi bivše Jugoslavije“, rekao je Mitrić.

(Tanjug)