U trendu

Najmonstruozniju ustašku parolu Hrvati pripisuju Srbima (video)

Javni servis Hrvatske nastavlja sa grubim falsifikovanjem istorije, kako bi se relativizovali ustaški zločini. Ovoga puta, otišli su korak dalje, pripisujući Srbima — suštinu ideologije zločinačke NDH.
„Trećinu pokrstiti, trećinu pobiti, a trećinu protjerati…“
Sedamdeset osam godina posle početka Drugog svetskog rata na prostoru bivše Jugoslavije, posle Holokausta i posle jednog od najvećih genocida — ovo više nije zvanična politika zločinačke NDH i jednog od njenih glavnih ideologa, Mileta Budaka, već je došla sa druge strane, i to — srpske. Naravno — prema mišljenju javnog medijskog servisa susedne Hrvatske i autora dokumentarnog filma „Tito“, Antuna Vrdoljaka.

Pranje nečistih savesti
Današnji svet definitivno nije ono što je nekada bio, pa smo svedoci grube revizije istorije. Na delu su tako i orgijanja neonacista širom Evrope i obeležavanje godišnjice formiranja SS jedinica u Baltičkim zemljama i na zapadu Ukrajine i slavljenje kolaboracioniste Stjepana Bandere i razni Blajburzi i Križni putevi, uz pomoć kojih se dželati nastoje predstaviti kao žrtve.
U jutarnjem programu Hrvatske radio-televizije mogli smo da vidimo i promociju opskurne knjige samozvanog novinara i revizioniste Igora Vukića pod naslovom — „Radni logor Jasenovac“. U njoj se negira da je to bio balkanski Aušvic, u kojem su smrt našle stotine hiljada Srba, Jevreja, Roma i Hrvata antifašista, već se tvrdi da se Hrvatima — „drži lekcija“; tvrdi se i da se radilo o običnom „odmaralištu“ u kome je, kako piše na jednoj od stranica ovog bizarnog dela — „bilo i nečega što je prenosiocima mita o isključivo zločinačkom Jasenovcu najteže priznati. To jest, u logoru je bilo i zabave. Bilo je sportskih utakmica, pogotovo fudbalskih, koncerata, pozorišnih predstava među kojima su izvođena i dela što su ih stvarali sami zatvorenici.“
Pranje nečistih savesti i negiranje zločina se nastavlja u još jednom „uradku“ u produkciji javnog medijskog servisa zapadnog suseda, sa potpisom, (gle čuda) — Antuna Vrdoljaka.
Kontroverzni film iz 2010. godine sa velikim brojem istorijskih netačnosti i sa mnoštvom izmaštanih scena pokušava da revidira istoriju i da prikaže da NDH nije bila ono što jeste — jedina nacistička tvorevina sa logorima za decu, u kojoj se glava gubila na načine gore nego u Aušvicu, samo zato što je žrtva bila druge konfesije, druge boje kože, druge nacije ili samo — zato što je drugačije mislila.

Niz falsifikata
Antun Vrdoljak je seriju prepunu istorijskih falsifikata najavio kao — „projekt koji će ’raskrinkati‘ Tita kao zločinca“.
No, zadržali bismo se na jednoj sceni u kojoj se prikazuje sastanak Josipa Broza i zagrebačkog nadbiskupa i kardinala Alojzija Stepinca. U ovoj sceni vođa jugoslovenskih komunista, u zastrašujuće mračnom razgovoru, otkriva Stepincu detalje u vezi sa potpuno izmišljenim događajem — kada je prerušen u sovjetskog oficira došao u štab komandanta Jugoslovenske Vojske u Otadžbini Draže Mihailovića, koji mu je rekao da „hrvatsko pitanje“ treba rešiti tako što će „jednu trećinu pobiti, jednu trećinu istjerati iz domovine, a trećinu podložiti“. Ironija je u tome da karakter koji predstavlja Broza priča ovu izmišljenu priču upravo karakteru koji predstavlja prvog čoveka Rimokatoličke crkve u vreme ustaške vladavine, koji teško da nije znao šta se dešava, i koji je i sam bio jedan od ideologa zločinačke ustaške države.

Jedan od načina kako se prekraja istorija, ukorenjuje laž i neguje mržnja kod njihovih naraštajima i omogućava srpskim autošovinistima nov život. Dok će drugosbijanci navijati za njih kada god stignu.

Gepostet von Filip Ficovic am Samstag, 20. Juli 2019

Da su vrh zločinačke NDH i Mile Budak, jedan od glavnih ideologa, među živima, verovatno bi danas tužili Vrdoljaka i hrvatski javni servis za kršenje autorskih prava i za pripisivanje njihovih ideja drugima. I to — Srbima!
Tu se krije i očigledan falsifikat, koji mora da se razbije. Naime — Broz i Mihailović su se, prema istorijskim izvorima, sastali samo dva puta — 19. septembra 1941. u Struganiku u kući Živojina Mišića, i 27. oktobra 1941. u selu Brajićima kod Gornjeg Milanovca; oba puta za vreme postojanja Užičke republike. Dakle — njih dvojica su se poznavali, pa Josip Broz Tito nikako, prerušen u sovjetskog oficira — nije mogao da dođe u štab Dragoljuba Mihailovića, niti da sa njim obavi ovakav razgovor.

Pesnička sloboda? Umetnička kreacija? Autorska mistifikacija? U redu; ali je to, pre svega — laž.

Nastavak prakse
Kada se radi o formiranju Jugoslavije, Tito je za Vrdoljaka i hrvatski javni servis — „očigledan zločinac“, ali kada treba braniti ustaški pokret i Stepinca i relativizovati žrtve i pravdati zločince — onda se igrica obrće na drugu stranu.
Nastavi li se sa ovom praksom, neće biti nemoguće da zvanični diskurs Hrvatske za neku deceniju bude i da je Jasenovac, u stvari, bio — srpski logor smrti u kome su ubijani isključivo Hrvati i ostali neposlušni i drugačiji.
Na kraju se, postavlja sasvim logično pitanje — šta mislite, šta bi se desilo kada bi nemački javni servis „obrnuo igricu“ pa „Konačno rešenje“ (Die Endlösung) proglasio — za izum evropskih Jevreja?
Naravno da se to nikada neće desiti.
A i kada bi se desilo — Izrael takve stvari sigurno ne bi prećutao! Ni Izrael, a ni ceo svet.

(Sputnjik)

1 komentar
  1. Radoslav Radovic

    Nepismenom narodu koji ne poznaje ni najbližu prošlost i osim uličkog novinarstva(reče mi Stipe da mu je reka Jure da rivom šetaju gole cure) lako je prodati rog pod svijeću.Trubaduri su u svoje vrijeme pjevali“:Neka visi pedro“……jer pedro to je on,po pedru udri kritike i glavno da to nismo mi“.Susar sa prljavom prošlošću će se desiti.Od toga Hrvati nemogu pobjeći kao ni svi ostali koji su u zlu tražili sreću.U zlu se samo može naći nesreća i našli su je, samo im magla iz Vatikana smeta da je vide.Kad je vide ona će već biti toliko blizu da će im zagraditi sve prolaze do nekakve moguće sreće.

Napišite komentar