U trendu

Organizovan kriminal najveća bezbednosna pretnja za 82 odsto gradjana Zapadnog Balkana

Većina gradjana Zapadnog Balkana je zadovoljna bezbednosnom situacijom u regionu, a kao najveću pretnju bezbednosti vide organizovani kriminal, pokazali su rezultati istraživanja „Sekjuri miter (SecuriMeter) Zapadnog Balkana“ koje je danas predstavio Savet za regionalnu saradnju (RCC).

Gradjani regiona najveću važnost daju prevazilaženju izazova koji se odnose na teški i organizovani kriminal i finansijski kriminal (92 odsto), sledi rad na suzbijanju terorizma (88), migrantska kriza (86) i nasilni ekstremizam i onlajn bezbednost (84 odsto).

Generalna sekretarka RCC Majlinda Bregu izjavila je da je pandemija kovida-19 otkrila kritične nedostatke u svim aspektima naših društava, ali i jasno pokazala da bezbednosne pretnje „ne uzimaju odmor“.

„Sada kada su mnogi prešli na rad na daljinu i kada su organizacije ometene naporima da se izbore s virusom, upravljanje rizicima i bezbednošću mora da bude opreznije nego ikad“, rekla je Bregu.

Istakla je da podatak da samo dva odsto ispitanika nema ili odbija da kaže svoje mišljenje pokazuje da je pitanje bezbednosti veoma polarizovano i da gotovo svi ispitanici imaju jasan stav o tome.

Bregu je ukazala da je 82 odsto učesnika ispitivanja navelo organizovani kriminal kao najveću bezbednosnu pretnju, a da većina njih, 55 odsto, smatra da korupcija doprinosi njegovom postojanju.

Istakla je i da 77 odsto anketiranih smatra da su lažne vesti veliki problem, a 76 odsto da dezinformacije predstavljaju novi način ratovanja.

Gotovo svi ispitanici (94 odsto) u Severnoj Makedoniji vidi lažne vesti ili dezinformacije kao mogući problem za njihovu zemlju. Tako smatra 86 odsto gradjana Srbije, 83 odsto Albanaca, 74 odsto gradjana Bosne i Hercegovine, 67 odsto Crne Gore i 57 odsto Kosova.

Bregu je istakla i da je 70 odsto ispitanika reklo da su bezbednosne pretnje prešle u digitalni svet i da strahuje da bi njihova deca ili mladi rodjaci mogli da budu radikalizovani onlajn.

„Onlajn ekstremizam i radikalizam predstavljaju više globalni nego nacionalni izazov što saradnju čini još neophodnijom“, kazala je Bregu.

Brigadni general i komandant štaba NATO-a u Sarajevu Erik Folkeštad istakao je da nijedna nacija ne može niti treba sama da se bori protiv bezbednosnih izazova.

Folkeštad je istakao da je princip „zajedno smo jači“ princip na kome je i NATO zasnovan.

„U pandemiji smo videli koliko efikasniji odgovor na krizu može da bude i koliko društva možemo da učinimo bezbednijim radeći zajedno“, rekao je Folkeštad.

Direktor za Jadranski region i Zapadni Balkan u Generalnoj direkcija za Evropsku uniju u Ministarstvu spoljnih poslova i međunarodne saradnje Italije Andrea Kaskone takodje je istakao važnost regionanle saradnje u suočavanju s bezbednosnim izazovima.

„Velika većina bezbednosnih pretnji nije ograničena na jednu zemlju, već se preliva na ceo region“, rekao je Kaskone, navodeći da je padnemija primer važnosti saradnje u prevazilaženju izazova.

Kaskone je istakao da je bezbednost važna za gradjane, za kompanije i investitore, i za kreatore politika, a da je percepcija javnosti o tim pitanjima važno sredstvo da vlade regiona razumeju kompleksnost izazova s kojima se suočavaju.

Bezbednost regiona je, dodao je, važna i za države partnere, počevši od susednih zemalja, medju kojima je Italija, kao i za evropsku perspektivu regiona.

Istraživanje je pokazalo da 64 odsto gradjana Zapadnog Balkana veruje da je region bezbedno mesto za život, a 56 odsto je zadovoljno ličnom bezbednošću.

Kao probleme koji imaju najnegativniji uticaj na njihov osećaj bezbednosti naveli su ekonomsku krizu, siromaštvo i socijalnu isključenost (63 odsto), organizovan kriminal, trgovinu narkoticima, nasilje ili vandalizam (58 odsto), pandemiju (53 odsto), prirodne katastrofe, klimatske promene i zagadjenje (29 odsto) i migrantsku krizu (26 odsto).

Prema rezultatima istraživanja, 70 odsto ispitanika veruje da migranti povećavaju bezbednosni rizik za njihovu zemlju, 68 odsto smatra da treba da budu zatvoreni u pritvorne centre, a 62 odsto da treba da budu proterani iz zemlje ako krše njihove zakone ili koriste falsifikovane dokumente.

Kada je u pitanju borba protiv teroritma, istraživanje je pokazalo da su ljudi svesni da je neophodna saradnja i razmena informacija u regionu i sa EU.

Za efikasniju borbu protiv terorizma potrebne su zajedničke akcije policije i snaga bezbednosti zemalja regiona, smatra 59 odsto ispitanika, 53 odsto smatra da je potrebna medjusobna razmena informacija, a 58 odsto da je potrebna razmena informacija sa EU partnerima.

Istraživanje je obuhvatilo i pitanje posedovanja oružja. Samo šest odsto ispitanika je reklo da bi razmotrilo da ima oružje, a 91 odsto ne bi, što je znatno više nego u ranijem istraživanju, kada se protiv toga izjasnilo 70 odsto anketiranih.

Oko polovine onih koji bi razmotrili posedovanje oružja učinili bi to zobg zaštite i bezbednosti, a četvrtina radi sporta i lova.

To pitanje je u velikoj meri povezano sa poverenjem u policiju i bezbednosnom situacijom u zemlji, kao i sa nacionalnom tradicijom i kulturom i ranijim iskustvom ili izloženosti oružanom nasilju, rečeno je na konferenciji.

U istraživanju, sprovedenom u januaru i februaru ove godine, učestvovalo je 6.000 ljudi.

Istraživanje je sproveo Indago kao poduhvat RCC-a u saradnji sa platformom za Integrativno upravljanje internom sigurnošću (IISG), Centrom za kontrolu malog oružja i lakog naoružanja u Jugoistočnoj Evropi (UNDP/SEESAC), Regionalnom inicijativom za migracije, azil i izbjeglice (MARRI), Inicijativom za prevenciju i spremnost u slučaju katastrofa u Jugoistočnoj Evropi (PDPI- SEE) i OBCT-om.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.